Breskve pripadaju porodici koštunjavog voća, koje karakteriše tvrda koštica u sredini ploda. U ovu grupu spadaju i kajsije, trešnje, nektarine i šljive.

Ovo popularno voće bogato je vitaminima, mineralima i antioksidansima, uključujući vitamin C, polifenole i karotenoide. Ipak, alergija na breskvu predstavlja problem koji nekim ljudima onemogućava da uživaju u njenom ukusu.

Razumevanje načina na koji telo može reagovati na breskve važno je za osobe koje imaju simptome nakon konzumiranja ovog voća.

Koliko je česta alergija na breskvu?

Alergija na breskvu je relativno česta alergija na voće, a mnogi ljudi koji pate od alergija na voće prijavljuju i alergijsku reakciju na breskve.

Zanimljivo je da je ova alergija češća u mediteranskim zemljama, gde su breskve važan deo svakodnevne ishrane.

Alergija na breskvu može se razviti kao:

  • „prava“ alergija na samo voće ili
  • kao posledica unakrsne reakcije sa alergijom na polen breze.

Prava alergija na breskvu nastaje zbog IgE reakcije na protein Pru p 3, koji se nalazi u plodu. Međutim, mnogi ljudi koji su alergični na polen breze mogu razviti simptome alergije nakon konzumiranja breskvi zbog sličnosti u strukturi proteina prisutnih u polenu i voću. Ova unakrsna reakcija naziva se sindrom oralne alergije (OAS).

Alergija na breskvu i sindrom oralne alergije (OAS)

Sindrom oralne alergije predstavlja kontaktnu alergijsku reakciju koja nastaje kada sirovo voće ili povrće dođe u kontakt sa ustima ili grlom.

Ako sumnjate da imate složeniji oblik alergije, trebalo bi da potražite savet svog izabranog lekara ili alergologa.

Tokom alergijske reakcije, imuni sistem proteine iz breskve pogrešno prepoznaje kao pretnju. Najveća količina ovih proteina nalazi se u kori breskve, pa mnoge osobe sa OAS-om mogu jesti oljuštene breskve bez simptoma.

Jedna studija čak je pokazala da su simptomi bili značajno blaži kod osoba koje su konzumirale konzervirane breskve u poređenju sa svežim plodom.

Uobičajeni simptomi alergije na breskvu

Simptomi mogu biti blagi ili veoma ozbiljni, u zavisnosti od osobe i oblika u kojem je breskva konzumirana.

Najčešći simptomi uključuju:

  • svrab, peckanje ili oticanje u ustima;
  • oticanje lica, usana, jezika ili grla;
  • zapušen nos, šištanje u grudima, kijanje ili otežano disanje;
  • bol u stomaku, grčeve, povraćanje i dijareju;
  • anafilaksiju - ozbiljnu i potencijalno životno ugrožavajuću reakciju koja može izazvati otežano disanje, pad krvnog pritiska i gubitak svesti.

Simptomi se najčešće pojavljuju u roku od pet do petnaest minuta nakon konzumiranja sveže breskve, ali se mogu javiti i nakon unošenja kuvanih ili prerađenih proizvoda od breskve.

Kod osoba sa sindromom oralne alergije povezanim sa polenskim alergijama, simptomi su uglavnom ograničeni na usnu duplju i grlo.

Alergija na breskvu i osetljivost na breskvu, u čemu je razlika?

Iako se izrazi „alergija“ i „osetljivost“ često koriste kao sinonimi, reč je o različitim reakcijama organizma.

  • Alergija na breskvu izaziva odgovor imunog sistema posredovan IgE antitelima.
  • Osetljivost na breskvu izaziva odgovor povezan sa IgG antitelima.

Takođe, vreme pojave simptoma se razlikuje:

  • simptomi alergije mogu početi odmah ili ubrzo nakon kontakta sa alergenom;
  • simptomi osetljivosti mogu se pojaviti tek nekoliko sati ili čak nekoliko dana kasnije.

Profil simptoma je takođe drugačiji.

Alergija na breskvu najčešće je povezana sa:

  • oticanjem,
  • svrabom,
  • kijanjem.

Osetljivost na breskvu češće se povezuje sa:

  • dijarejom,
  • nadimanjem,
  • kožnim problemima poput ekcema ili psorijaze,
  • glavoboljama,
  • umorom.

Ako imate neke od navedenih simptoma, preporučuje se testiranje kako bi se utvrdilo da li breskve izazivaju IgG reakciju u organizmu.

Namirnice koje mogu izazvati unakrsnu reakciju

Ako imate simptome nakon konzumiranja breskve, trebalo bi da budete oprezni i sa sledećim namirnicama:

  • jabuke,
  • kruške,
  • kajsije,
  • trešnje,
  • šljive,
  • dinje, uključujući lubenicu, dinju i mednu dinju,
  • banane,
  • lešnike,
  • celer,
  • šargarepu,
  • sve proizvode koji sadrže breskve ili aromu breskve.

Kod nekih osoba sa sindromom oralne alergije, kuvane ili prerađene breskve mogu se dobro podnositi. Proteini koji izazivaju OAS osetljivi su na toplotu i lako se razgrađuju kuvanjem.

Međutim, ako imate pravu alergiju na breskvu, važno je izbegavati sve oblike breskve i proizvode koji je sadrže kako biste sprečili ozbiljnu alergijsku reakciju.

Preporučuje se konsultacija sa alergologom kako biste utvrdili koja strategija izbegavanja je najbolja za vas.

Mogućnosti testiranja na alergiju na breskvu

Postoji nekoliko metoda za utvrđivanje alergije na breskvu.

Kožni ubodni test

Alergolog nanosi malu količinu ekstrakta breskve na kožu, obično na podlakticu ili leđa, a zatim pravi mali ubod iglom. Ako se pojave uzdignuća, crvenilo ili otok, to ukazuje na alergiju na breskvu.

Analiza krvi

Krvni test meri nivo imunoglobulina E (IgE) kao odgovor na sumnjivi alergen, u ovom slučaju breskvu. Visok nivo IgE antitela ukazuje na verovatnu alergijsku reakciju.

Eliminaciona dijeta

Breskve se privremeno izbacuju iz ishrane, a zatim se postepeno vraćaju u kontrolisanim količinama uz pažljivo praćenje reakcija.

Ovakav pristup treba sprovoditi isključivo pod nadzorom lekara ili nutricioniste.

Nedostatak eliminacione dijete jeste to što sama po sebi ne može da razlikuje alergiju od osetljivosti. Osobe koje imaju potvrđenu alergiju na breskvu ne bi trebalo da pokušavaju da je ponovo uvode u ishranu.

Kako se leči alergija na breskvu?

Važno je naglasiti da trenutno ne postoji lek koji može potpuno izlečiti alergiju na hranu, uključujući alergiju na breskvu.

Ipak, pravilnim upravljanjem i izbegavanjem namirnica koje izazivaju reakciju, osobe sa ovom alergijom mogu voditi zdrav i kvalitetan život.

Saveti za sprečavanje alergijske reakcije

  • U potpunosti izbegavajte breskve i proizvode koji ih sadrže.
  • Ako imate blagu reakciju na koži, operite lice, ruke i druga mesta koja su došla u kontakt sa voćem.
  • Pažljivo čitajte deklaracije proizvoda i obratite pažnju na mogućnost unakrsne kontaminacije.
  • Kada jedete u restoranu, obavestite osoblje o svojoj alergiji kako bi preduzeli mere opreza.
  • Ako imate sindrom oralne alergije, pratite koncentraciju polena u vašoj sredini i izbegavajte breskve i druge unakrsno reaktivne namirnice tokom perioda visoke koncentracije polena breze.
  • Ako postoji rizik od ozbiljnih reakcija, razgovarajte sa alergologom o nošenju autoinjektora adrenalina, za hitne slučajeve.