Nanoplastika je postala veoma aktuelna tema, jer se pojavljuje u našoj hrani, vodi, pa čak i u našim telima, sa potencijalno ozbiljnim zdravstvenim posledicama.

Ipak, novo istraživanje objavljeno u Bioresource Technology sugeriše da bi odgovor na smanjenje izloženosti nanoplastici mogao biti jednostavniji nego što mislite — određene bakterijske sojeve pronađene u fermentisanoj hrani (posebno u kimchi) mogu pomoći u smanjenju apsorpcije nanoplastike u naše telo.

Šta je istraživanje o nanoplastici otkrilo

Naučnici su u istraživanju koristili dve različite sojeve bakterija iz roda Lactobacillus, bakterije koje se obično nalaze u fermentisanoj hrani, koje su izdvojili iz kimčija. Varijante, Leuconostoc mesenteroides CBA3656 i Lactilactobacillus (Llb.) sakei CBA3608, testirane su u laboratorijskim uslovima pod različitim okruženjima i sa različitim količinama bakterija, a ispitivane su i kod živih miševa.

Studija je pokazala da je jedan soj posebno, Leu. mesenteroides CBA3656, udvostručio količinu nanoplastike u miševim izmetima, jer je bakterija pomogla da se nanoplastika veže zajedno i bude izlučena, umesto da se potpuno apsorbuje u telo.

Treba li da nakupujete kimči?

Kimči je ukusan i ima brojne zdravstvene prednosti, pa slobodno uživajte u njemu. Međutim, još uvek nije jasno koliko ova teorija funkcioniše kod ljudi i u okviru ljudske ishrane.

„Možda je prerano reći da će jedna porcija kimčija značajno smanjiti nanoplastiku u telu,“ kaže Teresa Đentile, portparolka akademije ,,Academy of Nutrition and Dietetics" za Real Simple. „U studiji su korišćene veće doze nego što se obično konzumira. Istraživanja često koriste vrlo koncentrisane nivoe bakterija.“

Još jedan problem je što, bez opsežnog testiranja, nije moguće znati koliko određenog soja bakterije može biti prisutno u nekoj seriji kimchija. „Ne svi kimčii sadrži tačno sojeve korišćene u studiji, a čak i ako ih sadrži, te bakterije mogu značajno varirati,“ objašnjava Đentile. „Bakterije pružaju benefite samo ako prežive put do creva. Neće sve bakterije stići u dovoljnoj koncentraciji da imaju ovaj specifičan efekat ‘vezivanja’ nanoplastike.“

Ako niste ljubitelj kimčija, možda se pitate da li druga probiotska hrana poput jogurta ili kiselog kupusa može imati sličan efekat — ali za to je potrebno više istraživanja. „Svaki soj lactobacillusa može imati različite uloge i efekte u telu, i funkcija je specifična za soj,“ dodaje Đentile. „Različite fermentisane namirnice mogu imati sličan potencijal, ali potrebna su istraživanja koja se fokusiraju na konkretne sojeve kako bi se to potvrdilo.“

Kako smanjiti uticaj nanoplastike na zdravlje

Iako su rezultati studije ohrabrujući, problem nanoplastike je ozbiljan i hitan.

„Nanoplastika je sve veći problem,“ upozorava Đentile. „Kada se ove sitne plastike nađu u telu, mogu štetiti zdravlju creva izazivanjem upala, narušavanjem ravnoteže crevne flore i uticajem na metabolizam. Plastika takođe može nositi štetne hemikalije, poput BPA i ftalata, koje deluju kao endokrini disruptori i mogu uticati na hormone.“

Srećom, postoje koraci koje možete preduzeti da smanjite rizik. Đentile preporučuje da svakodnevno unosite preporučenih 25–35 grama vlakana, da jedete puno biljnih namirnica i da uključite fermentisanu hranu u ishranu.

„Ovo može podržati zdraviju crevnu mikrobiotu, potencijalno poboljšati funkciju crevne barijere i smanjiti upalu.“

 

Bonus video: