Većina žena menopauzu u mislima smešta mnogo kasnije u životu, negde u pedesete godine. No za mnoge to životno razdoblje zapravo počinje ranije: oko 5 % žena ulazi u menopauzu već između 40. i 45. godine. Oko 1 % žena doživi prevremenu menopauzu čak i pre 40. godine života; pre 30. to je retko (oko 0,1 %), ali ipak nije nemoguće.

Medicinski se o ranoj menopauzi govori kada se poslednja spontana menstruacija dogodi pre 45. godine života, objašnjava dr med. Daša Berek, specijalistkinja ginekologije i opstetricije za Vogue. Ako se to dogodi pre 40. godine, govori se o prevremenoj insuficijenciji jajnika. Oko jedan posto žena mlađih od 40 godina pogođeno je tim stanjem; ispod 30 godina ono je znatno ređe, no uprkos tome, kako kaže Berekova, reč je o „dubokom životnom iskustvu, nezavisno od statistike“, koje često dolazi neočekivano i otvara mnoga pitanja.

Simptomi rane menopauze

Problem je u tome što se rana menopauza u medicinskoj praksi retko odmah prepoznaje. Umesto toga, tegobe se često pripisuju nečemu drugom ili se uopšte ne shvataju ozbiljno. Dodatnu poteškoću stvara to što simptomi ne odgovaraju slici menopauze kakvu većina ljudi ima u glavi. Kod mlađih žena hormonalne promene često se ne očitavaju na klasičan način, nego kroz nepravilnosti u ciklusu, skraćene ili produžene cikluse, poremećaje spavanja ili unutrašnji nemir.

Sve se to, kako kaže Berekova, „u početku često pripisuje stresu, psihičkom opterećenju ili načinu života“. U isti obrazac uklapaju se i depresivna raspoloženja, poteškoće s koncentracijom, smanjen libido ili neuobičajen osećaj iscrpljenosti. Simptom koji se najčešće povezuje s menopauzom (valunge) u početku često izostaju.

Upravo ta kombinacija dovodi do toga da početak hormonalnih promena dugo ostane neprepoznat. „Mnoge žene vrlo jasno osećaju promene u sopstvenom osećaju dobrobiti, ali ih ne povezuju s menopauzom“, kaže lekarka.

Rana menopauza: na ove znakove treba obratiti posebnu pažnju

Ipak, postoje upozoravajući znakovi na koje biste svakako trebali da obratite pažnju. „Ponavljano povišene vrednosti FSH-a, jasno smanjenje AMH-a ili trajni poremećaji ciklusa treba shvatiti ozbiljno“, kaže Berekova. Isto važi i za izostanak menstruacije tokom nekoliko meseci. Čak i PMS, prema Berekova, može da bude znak približavanja menopauze. „Što se ranije prepoznaju hormonalne promene, to se bolje mogu ublažiti simptomi i smanjiti dugoročne zdravstvene posledice.“

Da li se rana menopauza može sprečiti?

Mnoge žene se pitaju da li se rana menopauza može zaustaviti ili barem odložiti. Berekova to procenjuje realno: „Ovde je presudna iskrenost: prirodno slabljenje funkcije jajnika se ne može poništiti.“ Umesto pokušaja zaustavljanja procesa, važnije je dobro ga pratiti i podržati. Medicinska pomoć može smanjiti posledice hormonalnih promena i ciljano ublažiti tegobe.

Individualno prilagođena hormonska terapija kod mnogih žena ne samo da može da ublaži simptome, nego i zaštititi od osteoporoze, kardiovaskularnih bolesti i kognitivnih promena, objašnjava Berekova. Naročito se to preporučuje kod vrlo mladih pacijentica.

Odakle dolazi strah od hormona

To što su hormoni dugo imali lošu reputaciju povezano je s time što se „zbog pogrešne interpretacije jedne studije tokom mnogih godina hormonskoj terapiji pripisivao nesrazmerno visok rizik“. U stvarnosti se, međutim, često pokazuju pozitivni učinci na opšte zdravlje i životne rizike. „Ipak, odluka o terapiji uvek ostaje individualna.“

Čak i kod žena koje imaju vrlo izražene tegobe, Berekova često nailazi na otpor i suzdržanost kada je reč o hormonima: „Mi ginekološkinje često moramo da se borimo protiv duboko ukorenjenih strahova i odbijanja.“

Kako se postavlja dijagnoza?

Pre nego što se započne s terapijom, potrebno je provesti temeljnu dijagnostiku. Prema Berekovoj, ona izgleda ovako:

Sve započinje pažljivo uzetom anamnezom; tok menstrualnog ciklusa, porodična istorija bolesti, autoimune bolesti ili raniji medicinski tretmani igraju važnu ulogu.

Presudan je strukturisani hormonski status, idealno na početku ciklusa, uključujući FSH, LH, estradiol, AMH i vrednosti štitne žlezde. Ako su nalazi odstupajući, treba ih ponoviti i dopuniti ginekološkim ultrazvukom radi procene stanja jajnika.

„Cilj nije prenagljena dijagnoza, nego jasnoća i sigurnost.“

Zašto žene treba da veruju sopstvenoj percepciji

Ženama u ranim tridesetima ili četrdesetima koje primete prve promene Berekova savetuje: „Svakako ozbiljno shvatite sopstvenu percepciju.“ Promene u ciklusu ili u emocionalnom doživljavanju nisu znak slabosti, nego signali tela.

„Proverite sve medicinski, postavljajte pitanja i nemojte da se ustučavate da zatražite drugo mišljenje.“ Ona naglašava: „Rana hormonalna promena ne znači gubitak ženstvenosti ili kvalitete života. Uz dobru medicinsku podršku može dovesti do nove, stabilne ravnoteže.“

Posebno je osetljiv trenutak kada menopauza započne iako planiranje porodice još nije završeno. No i tada u ranoj fazi postoje mogućnosti, kaže Berekova: „U ranoj fazi insuficijencije jajnika često je još moguće i ima smisla zamrzavanje jajnih ćelija.“

 

 

Bonus video: