Zašto se toliko dobro osećamo kad opsujemo?
Da li je to zato što znamo da smo tad nevaljali ili se nešto zaista promeni u našem mozgu i telu kad koristimo ružan rečnik?
Svi smo to već radili, udarili mali prst na nozi, isekli su nas u saobraćaju ili smo prosuli kafu.
I odjednom smo krenuli da psujemo kao kočijaši.
Instinktivno, mi posežemo za ružnom reči - obično zadovoljavajućim nizom eksplozivnih konsonanti - i, kao da se radi o nekakvoj magiji, stičemo određeni nivo momentalnog zadovoljstva.
U redu, neki od nas psuju više od drugih, a ponekad bi ljudi mogli da psuju čak i kad su srećni.
Ali morate da priznate da se psuje u svim kulturama i na svakom jeziku, a nije čak možda ni jedinstveno samo za ljude (o tome malo više kasnije).
Dakle, šta je naučna pozadina ružnog rečnika?
Šta je psovanje?
„Psovanje je veoma, veoma teško definisati", kaže doktorka Ema Birn, stručnjakinja na ovu temu i autorka knjige Psovanje je dobro po vas.
Ona kaže da je to neka vrsta jezika koji koristimo u šoku, zaprepašćenju, ushićenosti, da bismo bili smešni ili uvredljivi…
Ali je to kulturološki fenomen koji ima smisla samo u okviru zajednice, lingvističke grupe, društva, zemlje ili vere.
„Mi odlučujemo šta je tačno psovanje konsenzusom.
„A veliki deo tog konsenzusa ima veze s tim šta je tabu u datoj kulturi: na nekim mestima se vređaju na delove tela, negde na životinjska imena, negde na bolesti, negde na određene telesne funkcije", objašnjava doktorka Birn.
Ali postoji jedan ključni element u psovanju: „Da bi imalo određeni emotivni efekat, morate da se igrate s tabuom u datom društvu."
U slučaju da nije do kraja jasno, doktorka Birn kaže: „To je ona vrsta jezika koji ne biste koristili u određenim okolnostima, na primer, na razgovoru za posao ili kad prvi put upoznajete partnerove roditelje."
U tom slučaju, zašto psujemo?
„U stresnoj situaciji ili kad se desi nešto neočekivano, čini da se da je naša refleksna reakcija da psujemo.
„I na neki način osećamo se dobro!", kaže Gadi, redovni slušalac VVC-jevog Svetskog servisa.
A drugi slušaoci su saglasni:
„Kad psujem, to može da bude iz radosti, krajnjeg iznenađenja ili dubokog žaljenja, bola ili besa.
„Čini se da je to najekspresivniji način da iskažete neku emociju", kaže Mihail.
„Naiđe mi automatski, bez razmišljanja, i odmah se osetim bolje", kaže E.
„Ne psujem mnogo. Mislim da ako to koristite često, gubi snagu.
„Želite to da sačuvate za prilike kad je stvarno korisno", dodaje Klara.
Naravno, možda postoje ljudi koji apsolutno nikad ne psuju, ali mnogi od nas će se poistovetiti s onim o čemu govore ovi slušaoci: taj iznenadni osećaj olakšanja kad se poslužite ružnim rečnikom, osećaj da su neke reči naelektrisane dodatnim slojem energije.
