Imati malo viška kilograma možda nije opasno po zdravlje, dok preterana mršavost može biti ozbiljan problem. Veliko dansko istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 85.000 odraslih osoba, pokazalo je da ljudi sa indeksom telesne mase (BMI) ispod 18,5 imaju skoro tri puta veći rizik od prerane smrti u odnosu na one koji se nalaze u srednjem ili gornjem delu tzv. “zdravog” raspona.
Veza između telesne težine i zdravlja mnogo je složenija nego što se obično misli. Istraživanje, koje još nije prošlo stručnu recenziju, sugeriše da najmanji rizik od smrti možda nije u klasičnom rasponu “zdravog” BMI-ja. Naprotiv, osobe koje spadaju u kategoriju “preteške” često imaju zdravstvene rezultate jednako dobre, pa čak i bolje, od onih sa nižim BMI-jem.
Znanstvenici su primetili da kriva koja pokazuje vezu između BMI-ja i smrtnosti liči na slovo U – osobe sa najnižim i najvišim BMI-jem su u najvećem riziku od prerane smrti.
Pothranjenost je najveći problem
Prema podacima predstavljanim na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za proučavanje dijabetesa, pothranjenost predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik. Ljudi sa BMI-jem ispod 18,5 imaju skoro tri puta veću šansu za preranu smrt u odnosu na one sa BMI između 22,5 i 24,9. Čak i oni na donjem kraju “zdravog” raspona suočavaju se sa povećanim rizicima – BMI između 18,5 i 19,9 udvostručuje verovatnoću prerane smrti.
Osobe sa BMI između 20 i 22,4 imaju za oko 27% veći rizik od prerane smrti u poređenju sa referentnom grupom. Ovi rezultati pokazuju da raspon od 18,5 do 24,9, koji se dugo smatra optimalnim, možda nije sasvim precizan.
Višak kilograma nije uvek opasan
Na drugom kraju skale, višak kilograma ne mora nužno povećavati rizik. Ljudi sa BMI-jem između 25 i 35 (pretežna težina ili umerena gojaznost) nisu imali značajno veći rizik od smrti. Samo oni sa BMI-jem od 40 ili više bili su izloženi više nego dvostruko većem riziku.
Ovi nalazi potvrđuju da je uobičajena predstava da je mršavost najbolja za zdravlje često pogrešna. Pothranjenost posebno predstavlja opasnost u starijoj dobi. Određena količina masnog tkiva može pomoći telu da lakše podnese bolesti. Na primer, pacijenti na hemoterapiji često gube na težini, a oni sa rezervama masnog tkiva imaju veću šansu da izdrže lečenje i oporave se.
S druge strane, osoba sa veoma malo masnog tkiva može brzo ostati bez rezervi, što smanjuje sposobnost tela da se oporavi. Nenamerni gubitak težine često je znak skrivenih bolesti poput raka ili dijabetesa tip 1.
BMI je samo gruba mera
Iako se BMI često koristi kao standard, on je gruba mera i ne uzima u obzir ključne faktore za zdravlje – ishranu, stil života, raspodelu masnog tkiva. Kritičari upozoravaju da su standardne granice BMI-ja razvijene na osnovu podataka belih evropskih muškaraca pre skoro dva veka, pa možda ne odražavaju zdravlje osoba drugih etničkih grupa.
Znanstvenici sugerišu da bi “zdrav” raspon BMI-ja mogao biti pomeren više, jer moderni medicinski napredak pomaže ljudima da upravljaju stanjima povezanima sa gojaznošću. U danskoj populaciji koja je proučavana, BMI između 22,5 i 30 mogao bi predstavljati najbezbedniji raspon težine.
Glavna poruka istraživanja je jasna: preterana mršavost može biti opasna, dok nekoliko kilograma viška možda ne skraćuje život. BMI sam po sebi nije dovoljno precizan pokazatelj zdravlja i treba ga tumačiti u širem kontekstu.
