Slušajte svoj glas: On može da otkrije simptome opasnih bolesti, od ove Srbi najviše strahuju

Svako od nas povremeno promukne, zbog čega nam glas privremeno zvuči drugačije. Ponekad su za to krive prehlada ili sezonske alergije, posebno ako vam se sve „sliva“ iz nosa. Starenje takođe može izazvati promene u načinu na koji govorite.

Ali u nekim slučajevima, ove promene glasa mogu da traju i budu znak ozbiljnijeg hroničnog zdravstvenog stanja – onog koje zahteva lekarsku pažnju, piše Yahoo Life.

Ovo su neke od bolesti koje mogu uticati na vaš govor:

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je stanje kod kojeg dolazi do vraćanja kiselog sadržaja želuca u jednjak i usta, a kod određenog broja obolelih i u gornje disajne puteve. Najčešći uzrok ovog stanja je oštećenje ili slabljenje funkcije donjeg jednjačkog mišića (sfinktera). Iskazuje se gorušicom, vraćanjem želudačnog sadržaja, podrigivanjem i bolom u predelu želuca kao glavnim simptomima koji se javljaju dva ili više puta nedeljno.

„GERB može da iritira glasne žice, što može izazvati promuklost, posebno ranije tokom dana“, kaže dr Aleksa Mises Malčuk, porodična lekarka iz Kerija.
„Osoba sa GERB-om takođe može kašljati ili često pročistiti grlo – što je posledica refluksa želudačne kiseline“, dodaje Malčuk.

Shutterstock

Iritacija grla i učestali kašalj ili čišćenje grla mogu promeniti način na koji osoba govori i zvuči.

„Svaka osoba sa upornim kašljem tokom vremena, koji nije objašnjen infekcijom, treba da bude upućena na ispitivanja povezana sa GERB-om i postnazalnim kapanjem, kao i drugim uzrocima“, kaže Malčuk.

„GERB je veoma čest i ako se ne leči na vreme, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema“, objasnila je.
Malčuk dodaje da preterana zabrinutost zbog suptilnih promena glasa može izazvati nepotrebnu anksioznost, ali ako primetite bilo kakve promene, razgovarajte sa svojim lekarom.

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je progresivni poremećaj pokreta koji izaziva drhtanje, ukočenost i poteškoće sa ravnotežom i koordinacijom. Parkinsonova bolest utiče na kretanje na različite načine, uključujući i način na koji osobe govore.

U kasnijoj fazi bolesti javljaju se poteškoće u govoru, koji postaje otežan i teže razumljiv, a i u ranoj fazi mogu se pojaviti promene glasa, ali znatno slabijeg intenziteta. Dikcija će najverovatnije na početku bolesti biti potpuno jasna, ali govor može postati tiši. Ljudi u ranim stadijumima ove bolesti često govore dubljim tonom, promuklim glasom i sa slabom modulacijom.

Studija iz 2020. godine pokazala je da dokazi ukazuju na to da je disfunkcija glasa najraniji znak motoričkog oštećenja kod Parkinsonove bolesti (PD). Istraživači su izjavili da „složenost i fina motorička kontrola potrebna za vokalizaciju može dovesti do disfunkcije čak i pre nego što se pojave problemi sa udovima.“ Ipak, ovo je i dalje novo područje istraživanja.

Shutterstock

Iako promene glasa nisu nužno pokazatelj razvoja bolesti, kaže dr Arijana Park, vanredna profesorka neurologije i suvoditeljka Centra za Parkinsonovu bolest i druge poremećaje kretanja pri Medicinskom centru Veksner Univerziteta Ohajo, one su česte kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.

„Govor zahteva više kognitivnih funkcija koje uključuju obradu onoga što ste čuli, organizovanje misli i zatim formulisanje reči“, kaže Park. „PD može uticati na moždane mreže koje koordiniraju ove različite funkcije“, dodala je.

Parkinsonova bolest može uticati na glas na više načina, uključujući tiši, zadihani ili promukli govor, monotoniju u govoru, mumlanje, nejasan izgovor i ubrzan ili usporen govor. Park dodaje: „Neki pacijenti znaju šta žele da kažu, ali im je teško da izgovore reči.“

Važno je naglasiti da mnogi neurološki poremećaji mogu uticati na govor, pa Park preporučuje posetu neurologu ako pacijent primeti promene u glasu zajedno sa drugim neurološkim simptomima ili problemima.
„Postavljanje dijagnoze pomaže pacijentima da dobiju najbolju dostupnu terapiju“, kaže ona. „To može uključivati lekove, specijalizovane govorne terapije i/ili komunikacione uređaje.“

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je degenerativni poremećaj koji izaziva ozbiljne promene u mozgu, što dovodi do dezorijentacije, zbunjenosti, gubitka pamćenja, promena u ponašanju i poteškoća u pronalaženju pravih reči. Jezička disfunkcija se često javlja kod osoba sa Alchajmerovom bolešću.

Shutterstock

Prema studiji iz 2022. godine:
„Prvi znaci da je komunikacija narušena su poteškoće u pronalaženju reči, naročito kada je reč o imenovanju poznatih osoba ili predmeta. Reči se zamenjuju pogrešnim i besmislenim izrazima, a povećava se i broj pauza tokom govora.“

Tehnologija može pomoći u ranom dijagnostikovanju bolesti. Istraživači istražuju upotrebu računarski potpomognute analize govora i analize govora uz podršku veštačke inteligencije kod osoba sa Alchajmerovom bolešću kako bi se stanje otkrilo u ranim fazama.

ALS – Amiotrofična lateralna skleroza

Amiotrofična lateralna skleroza (ALS) je progresivna neurodegenerativna bolest koja zahvata nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini. Problemi sa govorom javljaju se kod ALS-a kada su nervne ćelije koje prenose signale iz mozga u mišiće koji pokreću usne, jezik, meko nepce, vilicu i glasne žice oštećene, što dovodi do slabljenja i zatezanja tih mišića.

Mišići koji kontrolišu disanje takođe mogu oslabiti. Kada se to dogodi, govor može postati usporen, nejasan i zadihan, navodi ALS Association.

Shutterstock

„Oko 50% ljudi koji žive sa ALS-om imaju blago kognitivno opadanje, tako da analiza govora zapravo može pružiti uvid u to kako bolest napreduje“, kaže Emili Baksi, programska direktorka u BD2 i direktorka u Milken institutu.

Ona smatra da precizna medicina uz računarsku analizu govora može doprineti boljem razumevanju aspekata poremećaja kao što je ALS i dovesti do ciljanih terapija.

Bipolarni poremećaj

Bipolarni poremećaj je hronično stanje mentalnog zdravlja koje izaziva ekstremne promene raspoloženja – od depresivnih do maničnih epizoda. Glas često varira u skladu sa raspoloženjem, kaže dr Viktor Fornari, psihijatar u Northwell Health-u.

„Kod bipolarnog poremećaja, tokom manične ili hipomanične epizode, glas može biti pod pritiskom i povišen“, kaže on, dodajući da sadržaj govora može biti grandiozan ili veoma preuveličan.
„Pojedinci u maničnoj fazi često govore glasno, previše pričaju i mogu biti nametljivi“, kaže Fornari.

Međutim, tokom depresivne faze, glas osobe može biti tih, usporen i koristi se vrlo malo reči, objašnjava Fornari.

To se dešava zato što su simptomi promene raspoloženja posredovani promenama u funkcionisanju neurotransmitera, objašnjava dr Sera Akjar, psihijatar iz ,,Northwell Health"-a.

Shutterstock

„Ove promene utiču na raspoloženje, misli, donošenje odluka i govor“, kaže Akjar.

Promene u govornim obrascima takođe su povezane s drugim mentalnim poremećajima. Na primer, kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, osoba može ponavljati određene reči ili fraze, objasnila je Akjar.

„Ono što mislim da je fascinantno jeste da možete uzeti minut ili dva neformalnog govora neke osobe, i bez da znate bilo šta drugo o njoj, analizirati govor i proceniti kolika je verovatnoća da ima šizofreniju, anksioznost, depresiju ili psihozu“, kaže Emili Baksi.

„Naravno, to se može koristiti kao koristan alat, a ne kao konačna dijagnoza.“

Fornari naglašava da lekari često posmatraju izgled, ponašanje, govor i rasuđivanje pacijenta kada procenjuju njegovo mentalno stanje.

„Govor je često prozor u emocionalno stanje osobe“, kaže on.
„Kada je neko zabrinut zbog govora ili načina govora neke osobe, to može biti signal za brigu o mentalnom zdravlju – uključujući i bipolarni poremećaj“, zaključuje Fornari.

 

Bonus video: