Kad pomislimo na Alchajmerovu bolest, najčešće zamišljamo stariju osobu kojoj pamćenje polako izmiče kontroli. No, slučaj 45-godišnje Samante Voker iz Kalifornije ruši tu sliku i pokazuje da ni mlađi nisu pošteđeni ove teške neurodegenerativne bolesti.
Samantha je dijagnozu dobila u aprilu 2025. godine. Pre toga je obavila brojne testove i preglede, no simptome koje je primetila mnogo ranije, nije ni pokušala da poveže s opakom bolešću.
“Zaboravljala sam cele razgovore koji su se dogodili dan ranije. Gledala sam filmove dva dana zaredom, a drugi dan me radnja iznova iznenadila”, ispričala je u razgovoru za UNILAD. Misli su joj, kaže, nestajale usred rečenice.
Kako joj je majka bolovala od Alchajmera, Samanta nije mogla da ignoriše znakove. Iako je u početku pokušavala simptome da pripiše menopauzi, unutrašnji osećaj ju je terao na daljnje pretrage.
Shutterstock
Nakon neuroloških testova i snimanja mozga, stigla je dijagnoza. “Bila sam u šoku, zbunjena”, priseća se. Lekaru zamera što joj nije dao nikakvu širu sliku i informacije, već je o svojoj dijagnozi najnovije spoznaje morala da traži na internetu.
Osim što je morala da se suoči sa vlastitim strahovima, razmišljala je i o tome šta će se dogoditi s njenom porodicom.
“Sin ima 17 godina. Izgubiće me pre nego što odraste. Moj partner će me gledati kako nestajem dan po dan i ostati sam nakon što me bolest potpuno uzme”, izgovara teške misli koje je muče.
U trenucima očaja, razmišljala je čak i o eutanaziji kako bi poštedela bližnje patnje. No pronašla je snagu u svakodnevnim trenucima; u druženjima, porodici, igri s psom i razgovorima s prijateljima.
Shutterstock
Statistika kaže da osobe s Alchajmerovom bolešću nakon dijagnoze u proseku žive još osam do deset godina, a ponekad i duže.
Lekari ne mogu da predvide koliko će tih godina biti kvalitetno provedeno. Zato je, uprkos bolesti, odlučila da ostane aktivna koliko god može. No priznaje da se već suočava s društvenom stigmom.
“Ljudi nestaju iz mog života. Neki me gledaju kao dete. Molim vas, nemojte to raditi. Još uvek sam odrasla osoba, još sam ovde”, poručuje.
Trenutno putem GoFundMe kampanje prikuplja sredstva za pokrivanje osnovnih životnih troškova.
“Donacije ću iskoristiti za troškove goriva, osnovne životne potrebe, prilagođavanje doma i plaćanje računa dok se situacija barem malo ne stabilizuje. Svaki evro zaista je blagoslov. Znam kako je to videti ovakve apele i ne moći pomoći, ali molim vas, nemojte se osećati loše ako ne možete. U redu je. Sve će na kraju biti u redu – na ovaj ili onaj način”, napisala je.
Osim finansijske pomoći, želi da podigne svest o manjkavoj emocionalnoj i društvenoj podršci za obolele od ranog Alchajmera.
“Sistem se više fokusira na staratelje, a ne na nas koji bolujemo. I to treba promeniti”, zaključuje Samanta, piše Moje vrijeme.hr.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
