Demencija pogađa mozak i remeti razne mentalne funkcije, kao što su pamćenje, razmišljanje, ponašanje i svakodnevno funkcionisanje. Iako se često povezuje sa starošću, stručnjaci naglašavaju da demencija nije prirodan deo procesa starenja. Upravo zato je važno na vreme prepoznati simptome i pružiti adekvatnu podršku ne samo obolelima, već i njihovim porodicama.
Demencija utiče na sva čula
Kada se spomene demencija, većina ljudi automatski pomisli na gubitak pamćenja. Međutim, istraživači upozoravaju da to nije jedini, niti prvi znak bolesti. Postoje mnogi drugi simptomi koji su često suptilniji i zato prolaze neprimećeni. Stručnjaci su otkrili da demencija može da utiče i na čula – uključujući sluh, vid, ukus, dodir i ravnotežu. Ova saznanja potiču iz rada tima koji čine profesorka Andrea Tejls sa Univerziteta Svonzi, dr Ema Ričards iz Javnog zdravstva Velsa i profesor Jan Kremlaček sa Karlovog univerziteta. Oni su sarađivali sa osobama koje žive s demencijom kako bi identifikovali širi spektar simptoma i problema koji se ne prepoznaju odmah.
Shutterstock
Kako ističe dr Ričards, brojni pacijenti su prijavili promene u svojim čulima mnogo pre nego što im je postavljena dijagnoza demencije. To uključuje smetnje u slušanju, promene vida i smanjen osećaj ukusa i mirisa. Nažalost, takvi simptomi se ne testiraju uobičajenim kognitivnim procenama, pa se bolest često prepoznaje tek kada pamćenje ozbiljnije oslabi.
Simptomi demencije koji se zanemaruju
Prema najnovijim podacima, stručnjaci su izdvojili četiri glavna simptoma demencije koji često prođu ispod radara:
1. Promene u vizuelnoj i slušnoj percepciji
Osobe sa demencijom mogu imati iskrivljen doživljaj onoga što vide i čuju. Mogu se mučiti sa prepoznavanjem lica, predmeta ili zvukova iz okruženja.
2. Teškoće u obradi zvuka, naročito u bučnim okruženjima
Mnogi pacijenti ne mogu jasno da prate razgovor kada je oko njih buka, iako fizički čuju sagovornike.
3. Smanjen osećaj mirisa i ukusa
Neki ljudi više ne mogu da razlikuju mirise ili primećuju da im je ukus hrane iznenada promenjen, što može uticati na apetit i ishranu.
4. Problemi sa taktilnom osetljivošću
Ovi poremećaji dodira mogu otežati svakodnevne radnje kao što su oblačenje, lična higijena i kretanje. S obzirom na to koliko ovi simptomi mogu uticati na kvalitet života, stručnjaci predlažu da testiranje senzorne i perceptivne funkcije postane redovan deo dijagnostike kod sumnje na demenciju. Profesor Kremlaček navodi da bi takvo proširenje testiranja omogućilo da se bolest otkrije u ranijim, pretkliničkim fazama, kada terapija može imati veći efekat.
Profesorka Tejls ističe da nije reč o zameni dosadašnjih testova, već o tome da se proširi dijagnostički pristup. Demencija utiče na više različitih funkcija mozga, a ne samo na pamćenje, i to treba imati na umu kada govorimo o pravovremenom prepoznavanju bolesti i pružanju pomoći.
Uvođenje senzorne procene u rutinsku medicinsku praksu moglo bi doneti velike promene – omogućilo bi raniju dijagnozu, ciljane intervencije i važnu emocionalnu i socijalnu podršku ljudima koji se suočavaju sa ovom ozbiljnom bolešću.
Video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
