Sve od modrica do osipa: Simptomi autoimune bolesti nisu šala, ako dođe do ovoga, odmah se obratite lekaru

Karakteristični simptomi reumatoidnog artritisa (RA) su bolni, ukočeni i otečeni zglobovi, ali ovo autoimuno stanje može oštetiti i druga tkiva i organe, uključujući i najveći organ tela – kožu.

Reumatoidni artritis je hronična, upalna i sistemska autoimuna bolest koja najčešće pogađa osobe srednje životne dobi, ali se može javiti i kod tinejdžera i mladih osoba.

Ako se ne leči, bolest može izazvati ozbiljna oštećenja zglobova i značajno narušiti njihovu funkciju, a u težim slučajevima može skratiti životni vek i do 18 godina. Osim na zglobove, bolest utiče i na kožu.

Neki lekovi koji se koriste za lečenje simptoma reumatoidnog artritisa i usporavanje napredovanja bolesti takođe mogu izazvati kožne reakcije. Kod kože koja je zahvaćena upalom zbog RA mogu se razviti sledeći problemi:

Reumatoidni čvorići

Oko 20 do 30 posto ljudi sa reumatoidnim artritisom razvije reumatoidne čvoriće ispod kože. Čvorići mogu biti veliki poput zrna graška ili oraha.

Reumatoidni čvorići nastaju kada upala izazvana reumatoidnim artritisom ošteti tkivo na jednom mestu, obično u blizini zglobova ili pritisnih tačaka. Kao odgovor, telo stvara izraslinu od imunoloških ćelija. U središtu se nalazi malo područje mrtvog tkiva okruženo belim krvnim ćelijama koje se tu okupljaju kako bi izolovale oštećenje i sprečile njegov uticaj na okolno zdravo tkivo.

Shutterstock

„Uopšteno, čvorići se češće pojavljuju kod osoba sa težim reumatoidnim artritisom i pozitivnim reumatoidnim faktorom“, kaže za Everyday Health dr Džonatan Grir, reumatolog.

Čvorići se obično pojavljuju na područjima oko kostiju, uključujući:

• Laktove
   
• Prste
   
• Podlaktice
   
• Pete ili blizu Ahilove tetive
   
• Kukove
   
• Donji deo leđa (sakrum)
   
• Teme glave

Iako ređe, čvorići se mogu formirati i na drugim mestima u telu, poput pluća, očiju i glasnih žica.

U mnogim slučajevima, čvorići ne izazivaju simptome niti estetski smetaju ljudima i mogu ostati nelečeni, kaže dr Grir. Ponekad nestanu sami od sebe. U drugim slučajevima, čvorići mogu biti bolni i ometati svakodnevne aktivnosti. Retko, čvorić može izazvati kompresivnu neuropatiju, pri kojoj čvorić pritiska nerv, izazivajući utrnulost i trnce.

Shutterstock

Simptomatski kožni čvorići mogu se lečiti injekcijama koje sadrže kombinaciju steroida i leka protiv bolova. Ako to ne pomogne ili čvorići izazivaju komplikacije poput infekcija ili jakog bola, možda će ih biti potrebno hirurški ukloniti.

Lekar može propisati lekove koji modifikuju tok bolesti (DMARD) i monoklonska antitela, koja mogu pomoći u regulisanju imunološkog sistema i smanjenju upale, čime se smanjuje verovatnoća stvaranja čvorića.

Modrice

Reumatoidni artritis može dovesti do niskog broja trombocita, što može uzrokovati pojavu modrica na koži i krvarenje iz desni. Trombociti su ćelije koje pomažu u zgrušavanju krvi kao odgovor na povredu. Nizak nivo trombocita može biti izazvan i nekim lekovima koji se koriste za lečenje artritisa.

„Ako osoba sa RA ima modrice po celom telu, to može biti zbog leka koji uzrokuje nizak nivo trombocita ili zbog same bolesti“, kaže dr Grir. Osobe sa reumatoidnim artritisom koje imaju modrice ili krvarenje treba da se obrate svom lekaru kako bi se pravilno upravljalo rizicima.

Palmarni eritem

Neke osobe sa reumatoidnim artritisom razviju palmarni eritem – stanje koje izaziva simetrično crvenilo na dlanovima, ali ne izaziva svrab niti bol. Kod palmarog eritema, crveno područje pobledi ili postane belo kada se na kožu primeni pritisak.

Reumatoidni vaskulitis

Reumatoidni vaskulitis je retko stanje koje se javlja kod manje od jedan odsto osoba sa reumatoidnim artritisom. Nastaje kada upala malih krvnih sudova u koži dovodi do slabljenja zidova tih sudova. Kada su krvni sudovi oštećeni, ne mogu da isporuče dovoljno kiseonika i hranljivih materija tkivu, što izaziva pucanje kože i dovodi do bolnih ulkusa, posebno na potkolenicama ili vrhovima prstiju.

„Vaskulitis može kod svakog izgledati drugačije. Osip se može pojaviti u obliku ljubičastih mrlja ili sitnih crvenih tačkica na koži i može da svrbi“, objašnjava Grir.

Shutterstock

Obično osobe koje imaju reumatoidni vaskulitis imaju veoma aktivnu bolest koja nije dobro kontrolisana, dodaje Grir. Takođe je najčešći kod ljudi koji imaju RA dugi niz godina, iako se u retkim slučajevima može javiti i ranije.

Pošto je vaskulitis ozbiljna komplikacija, zahteva pažljivo lečenje, često kombinacijom lekova koji uključuju steroide, imunosupresive ili biološke lekove, inhibitore enzima angiotenzin konvertaze (ACE inhibitore), a u nekim slučajevima i hirurško lečenje.

Neutrofilne dermatoze

Neutrofilne dermatoze su grupa kožnih stanja koja nastaju kao posledica nakupljanja belih krvnih zrnaca (zvanih neutrofili) u koži usled hronične upale u organizmu. Simptomi ovih stanja uključuju ljubičaste čvoriće, papule ili plakove koji mogu biti bolni.

Dva najčešća oblika neutrofilnih dermatoza koja se mogu razviti kod osoba sa RA su:

• Akutna febrilna neutrofilna dermatoza: Uzrokuje iznenadne, osetljive kožne lezije, obično u gornjem delu tela, i često je praćena povišenom temperaturom. Osip se može proširiti i formirati plakove ili mehuriće. Može biti bolan i peckati, ali ne svrbi.
   
• Pioderma gangrenozum: Ovo je veoma ozbiljna i bolna manifestacija kod koje se na koži razvijaju čirevi, najčešće na nogama. Ako se ne leči odmah, čirevi se mogu inficirati ili napredovati do tačke u kojoj su izložene tetive ili mišići.

Lekovi za reumatoidni artritis mogu uticati na kožu

Neki lekovi koji se koriste za lečenje RA mogu imati neželjene efekte koji utiču na kožu, slično kao i sama bolest. Lekovi koji mogu izazvati modrice, krvarenje ili osip uključuju:

• Kortikosteroidi (npr. prednizon): Dugotrajna upotreba steroida može oslabiti kapilare, pa koža postaje tanka, krhka i sklonija modricama.
   
• Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Lekovi poput ibuprofena i naproksena, koji su dostupni bez recepta, mogu ometati zgrušavanje krvi, čime se povećava rizik od modrica.
   
• Metotreksat: Konvencionalni DMARD-ovi poput metotreksata mogu izazvati nizak broj trombocita, što rezultira modricama i krvarenjem. Neki ljudi koji uzimaju metotreksat primećuju i povećanje veličine i broja reumatoidnih čvorića.
   
• Biološki DMARD-ovi: Lekovi sa monoklonskim antitelima iz ove klase, uključujući tocilizumab i adalimumab, mogu izazvati svrab, osip i koprivnjaču. Obično su ti osipi crveni, svrbe i rasprostranjeni su po telu. Ako osip nastupi dan ili dva nakon uzimanja leka, vrlo je verovatno da je lek uzrok, objašnjava dr Grir.

Lekar će najverovatnije promeniti terapiju ako se potvrdi da određeni lek izaziva kožnu reakciju.

Kada posetiti lekara

Ako imate reumatoidni artritis i primetite promene na koži – posebno nove kvržice, otvorene rane, modrice ili osip – obavezno se obratite lekaru. Neki kožni simptomi mogu biti bezopasni, ali drugi mogu ukazivati na to da je RA aktivniji ili da terapija treba da se prilagodi.

Osip koji je bolan, širi se ili izaziva čireve potencijalno je ozbiljan i zahteva hitnu medicinsku pažnju.

 

Bonus video: