Stres može promeniti funkciju celog organizma, ali kada ga se oslobodimo, dolazi do velikih promena poput smanjenja broja otkucaja srca ili bolje probave. Upoznajte se i sa efikasnom tehnikom opuštanja poznatom kao Bensonova tehnika.
Autonomni nervni sistem reguliše brojne fiziološke procese, a regulacija se odvija, kao što mu i ime kaže, automatski, odnosno bez svesne kontrole.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
Sastoji se od simpatičkog i parasimpatičkog sistema koji kontrolišu krvni pritisak, srčani ritam, telesnu temperaturu, težinu, varenje hrane, metabolizam, ravnotežu tečnosti i elektrolita, znojenje, mokrenje, pražnjenje creva, se**alnu aktivnost i razne druge procese, navodi MSD priručnik.
Shutterstock
Njihova aktivnost se menja u zavisnosti od nivoa stresa koji doživljavamo, a kada se opustimo i stres nestane, dešavaju se sledeće promene, navodi WebMD.
Brzina otkucaja srca se usporava
Stres podstiče aktivnost simpatičkog nervnog sistema koji je zadužen za funkcije tela u opasnim situacijama. Ova reakcija ,,bori se ili beži" šalje hormone koji se nazivaju kateholamini kako bi ubrzali rad srca. Međutim, opuštanje daje telu signal da je bezbedno i da može da štedi energiju. Vaš parasimpatički sistem preuzima kontrolu i oslobađa hormon koji se zove acetilholin, što usporava rad srca i smanjuje brzinu otkucaja.
Krvni pritisak se smanjuje
Hormoni stresa mogu povećati broj otkucaja srca i suziti krvne sudove, što privremeno povećava krvni pritisak. Suprotno se dešava kada se opustite. Ako imate povišen krvni pritisak, metode opuštanja poput meditacije mogu vam pomoći da se nosite sa stresom i smanjite rizik od srčanih oboljenja. Važno je da ne prestanete da uzimate svoje lekove kada počnete da koristite tehnike opuštanja, osim ako vam lekar ne kaže da je to u redu.
Varenje se poboljšava
Kada stres izazove reakciju ,,bori se ili beži", varenje postaje manje važan proces u telu, pa krv odlazi ka većim mišićima kako biste se mogli suočiti sa stresorom.
Shutterstock
Opuštanje preokreće ovaj proces i smanjuje upalu koja može oštetiti digestivni sistem. Stres ima ulogu u mnogim probavnim problemima kao što je sindrom iritabilnog creva (IBS). Tehnike smirivanja poput dubokog disanja ili meditacije mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
Disanje se usporava
,,Udahni duboko" – možda biste to rekli nekome ko paniči, i postoji dobar razlog za to. Kada ste pod stresom, disanje se ubrzava, što može dovesti do niskog nivoa ugljen-dioksida u krvi i izazvati vrtoglavicu i slabost. Opuštanje reguliše i usporava ritam disanja. Lagano, ritmično i kontrolisano disanje – otprilike šest udisaja u minuti – može vam pomoći u stresnim situacijama.
Mišići se opuštaju
Vaše telo se ukoči kada se osećate ugroženo, bilo da je u pitanju medved u šumi ili rokovi na poslu. Napetost u mišićima se smanjuje kada se opustite. Ipak, dugotrajan stres može izazvati gotovo stalnu napetost u mišićima. Opuštanjem ta napetost nestaje, ali je potrebno savladati tehnike relaksacije kako bi se sprečilo ponovno grčenje.
Bolovi postaju manje intenzivni
Opuštanje ne uklanja bolove, ali može ih ublažiti. Opušteni mišići manje bole od onih koji su u grču, a opuštanje takođe podstiče mozak da oslobađa endorfine – hemikalije koje deluju kao prirodni analgetici.
Shutterstock
Istraživanja pokazuju da tehnike relaksacije poput meditacije mogu smanjiti bolove izazvane stanjima kao što su fibromijalgija, migrena, hronični bol u karlici i sindrom iritabilnog creva (IBS).
Bolje regulišete nivo šećera u krvi
Hormoni stresa mogu povećati nivo šećera u krvi. Ako imate dijabetes, sama dijagnoza može dodatno povećati stres, što negativno utiče na sposobnost tela da reguliše nivo glukoze. Opuštanje može pomoći u kontroli šećera u krvi, ali važno je znati da ne može potpuno zameniti lekove koje vam je prepisao lekar. Da biste držali stres pod kontrolom, redovno vežbajte i dovoljno spavajte. Dobra je ideja uključiti meditaciju i jogu u svakodnevnu rutinu.
Imuni sistem postaje efikasniji
Dugotrajan stres otežava telu borbu protiv infekcija, ali duboko opuštanje može pomoći imunom sistemu da se oporavi. Možete se opustiti uz pomoć tehnika poput progresivne mišićne relaksacije, gde postepeno napinjete, a zatim opuštate svaku grupu mišića.
Shutterstock
Efikasnost imunog sistema prirodno opada s godinama, pa je zato posebno važno da s godinama snižavate nivo stresa.
Bolje spavate
Ponekad se možete osećati iscrpljeno, a ipak ne možete da zaspite – to je jasan znak da se još uvek nalazite u stanju ,,bori se ili beži". Tehnike opuštanja poput dubokog disanja mogu pomoći da se aktivira proces opuštanja i olakša uspavljivanje. Ako i dalje imate problema sa snom, potražite pomoć stručnjaka, jer nivo stresa možda prevazilazi ono sa čim sami možete da se nosite.
Bensonova tehnika pomoći će sa opuštanjem
Postoje razne metode kojima se možete opustiti, ali jedna od jednostavnijih, a efikasnijih je Bensonova tehnika, nazvana po dr. Herbertu Bensonu, lekaru koji je prvi opisao efekte opuštanja na telo u knjizi The Relaxation Response.
Evo šta treba da uradite:
- Sedite u položaj u kojem se osećate udobno.
- Zatvorite oči.
- Postepeno opuštajte jednu po jednu grupu mišića, počnite od stopala i polako napredujte ka glavi.
- Dišite kroz nos.
- Fokusirajte se na dah.
Ovu tehniku izvodite tokom 20 minuta, a kada opustite sve mišiće u telu, ostanite još nekoliko minuta sedeći sa zatvorenim očima.
Bonus video:
