Da li ste ikada primetili kako određena pesma može vratiti bujicu sećanja? Možda je to melodija koja je svirala tokom vašeg prvog plesa ili himna nezaboravnog putovanja.
Ljudi često razmišljaju o tim muzičkim sećanjima kao o fiksnim snimkama prošlosti. Ali nedavno istraživanje sugeriše da muzika može učiniti više od pukog podsticanja sećanja – mogla bi čak promeniti način na koji se sećate, piše The Conversation.
Shutterstock
Nedavno objavljeno istraživanje otkrilo je intrigantne veze između muzike, emocija i sećanja. Konkretno, slušanje muzike može promeniti vaš osećaj o onome čega se sećate – potencijalno nudeći nove načine da se ljudima pomogne u nošenju s teškim sećanjima.
Muzika, priče i sećanje
Kada slušate muziku, nisu samo vaša ušesa uključena. Područja vašeg mozga odgovorna za emocije i pamćenje takođe postaju aktivna. Hipokampus, koji je neophodan za pohranjivanje i vraćanje sećanja, blisko sarađuje s amigdalom, emocionalnim centrom mozga. To je delimično razlog zašto su određene pesme ne samo pamtljive, već i duboko emotivne.
Iako je sposobnost muzike da izazove emocije i pokrene sećanja dobro poznata, pitali smo se da li ona takođe može promeniti emocionalni sadržaj postojećih sećanja. Hipoteza istraživanja je ukorenjena u konceptu reaktivacije pamćenja – ideji da kada se prisećate sećanja, ono postaje privremeno savitljivo, omogućavajući ugradnju novih informacija.
Naučnici su sproveli trodnevni eksperiment kako bi testirali može li muzika koja se pušta tokom prisećanja uvesti nove emocionalne elemente u izvorno sećanje.
Prvog dana učesnici su naučili napamet niz kratkih, emocionalno neutralnih priča. Sledećeg dana prisetili su se tih priča dok su slušali pozitivnu muziku, negativnu muziku ili tišinu. Poslednjeg dana, zamolili su učesnike da se ponovo prisete priča, ovog puta bez muzike. Drugog dana su zabeležili njihovu moždanu aktivnost fMRI snimcima, koji mere moždanu aktivnost otkrivanjem promena u protoku krvi.
Shutterstock
Pristup naučnika bio je analogan načinu na koji filmski zvučni zapisi mogu promeniti gledateljevu percepciju scene, ali su u ovom slučaju ispitivali kako muzika može promeniti stvarna sećanja učesnika na događaj.
Rezultati su bili zapanjujući. Kada su učesnici slušali emotivno nabijenu muziku dok su se prisećali neutralnih priča, bilo je verovatnije da će u priču dodati nove emocionalne elemente koji su odgovarali raspoloženju muzike. Na primer, neutralne priče sa pozitivnom muzikom u pozadini kasnije su se sećale kao pozitivnije, čak i kada muzika više nije svirala.
Još intrigantniji su bili snimci mozga koje su snimili tokom eksperimenta. Kada su se učesnici prisećali priča dok su slušali muziku, došlo je do povećane aktivnosti u amigdali i hipokampusu, područjima ključnim za obradu emocionalnog pamćenja. To je razlog zašto pesma povezana sa značajnim životnim događajem može delovati tako moćno – ona istovremeno aktivira i regije za obradu emocija i pamćenja.
Takođe su videli dokaze o snažnoj komunikaciji između ovih delova mozga koji obrađuju emocionalno pamćenje i delova mozga uključenih u vizuelnu senzornu obradu. Ovo sugeriše da bi muzika mogla unositi emocionalne detalje u sećanja dok su učesnici vizuelno zamišljali priče.
Muzička sećanja
Rezultati istraživanja sugerišu da muzika deluje kao emocionalni mamac, isprepliće se sa sećanjima i suptilno menja njihov emocionalni ton. Sećanja takođe mogu biti fleksibilnija nego što se ranije mislilo i mogu biti pod uticajem spoljašnjih zvučnih signala tokom prisećanja.
Iako su potrebna dalja istraživanja, ova otkrića imaju uzbudljive implikacije i za svakodnevni život i za medicinu.
Shutterstock
Za ljude koji se suočavaju sa stanjima kao što su depresija ili PTSP, gde negativna sećanja mogu biti neizbežna, pažljivo odabrana muzika mogla bi pomoći da se ta sećanja preoblikuju u pozitivnija i da se potencijalno umanji njihov negativni emocionalni efekat tokom vremena. Takođe, ova otkrića otvaraju nove puteve za istraživanje intervencija zasnovanih na muzici u lečenju depresije i drugih stanja mentalnog zdravlja.
Na svakodnevnom nivou, ovo istraživanje naglašava potencijalnu snagu muzičkog zapisa koji ljudi biraju u svom životu. Uspomene, poput vaših omiljenih pesama, mogu se remiksovati i remasterovati muzikom. Muzika koju slušate dok se prisećate ili čak obavljate svoje dnevne rutine mogla bi suptilno oblikovati kako se sećate tih iskustava u budućnosti.
Sledeći put kad stavite omiljenu plejlistu, razmislite kako bi to moglo uticati ne samo na vaše trenutno raspoloženje, već i na vaša buduća sećanja.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
