Ova 3 stanja povećavaju rizik od demencije: Pridržavajte se saveta lekara kako biste ih izbegli, lakše je nego što mislite

Slučajevi demencije brzo rastu među starijim stanovništvom u svetu. Zaštita od demencije treba da počne brigom za srce.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u svetu živi preko 50 miliona osoba sa demencijom, a svake godine se registruje više od 10 miliona novih slučajeva. U Srbiji se prema procenama nalazi oko 87 hiljada obolelih. Iako su brojke nedvojbeno zastrašujuće, svi mi imamo moć dramatično smanjiti rizik od demencije, a to možete učiniti tako što ćete početi da se brinete za vaše srce.

U novom izveštaju koji je objavila Američka asocijacija za srce upozorava se da tri uobičajene kardiovaskularne bolesti – zatajenje srca, fibrilacija atrija i koronarna bolest srca – povećavaju rizik od razvoja demencije, što je pojam koji opisuje niz simptoma uključujući poteškoće s pamćenjem, razmišljanjem, rešavanjem problema, prosudbom ili jezikom, piše The Telegraph.

Istraživanje je pokazalo da 14 do 81 procenat pacijenata sa zatajenjem srca ima neki stepen kognitivnog oštećenja. Ljudi sa fibrilacijom atrija imaju 39 procenata veći rizik od problema sa pamćenjem ili razmišljanjem, dok oni sa srčanim bolestima imaju 27 procenata veći rizik od razvoja demencije. Nakon srčanog udara, do 50 procenata pacijenata doživi kognitivni pad.

Shutterstock

Vaskularna demencija, drugi najčešći oblik bolesti nakon Alchajmerove bolesti, dominantno je uzrokovana kardiovaskularnim bolestima. One ugrožavaju snabdevanje mozga krvlju, oštećuju ili ubijaju moždane stanice uskraćujući im kiseonik i hranljive tvari potrebne za funkcionisanje. 

,,Kontrola zdravlja srca od rane dobi važna je za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i srčanih problema, zaštitu zdravlja mozga i smanjenje rizika od kognitivnog opadanja u kasnijem životu", rekao je Fernando D Testai, profesor neurologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Illinois.

,,Fraza koju koristimo je: 'Što je dobro za srce, dobro je i za mozak'", kaže dr. Ahmad Khundakar, viši predavač biomedicinskih nauka na Univerzitetu Teesside, čija su specijalnost demencija i neuronauku.

,,Faktori životnog stila igraju veliku ulogu u zdravlju srca, što zatim ima ogroman uticaj na zdravlje mozga, pa ako možemo modifikovati te faktore, možemo značajno poboljšati svoje šanse da izbegnemo demenciju", dodao je Khundakar.

Razumevanje ovih srčanih stanja ključno je za razumevanje onoga što trebamo učiniti. Saznajte šta znače ova stanja, kako su povezana sa zdravljem mozga i kako se možemo zaštititi da ne obolimo od njih.

Zatajenje srca

Do zatajenja srca dolazi kada srce ne može pumpati krv po telu onoliko dobro koliko bi trebalo. Uzrokuje ga oštećenje srca, obično zbog visokog krvnog pritiska ili bolesti srca. ,,Ovo stanje dovodi do grupe simptoma", kaže dr. Sohail Khan, konsultant i interventni kardiolog u bolnici Harborne u Birmingemu.

Shutterstock

,,To uključuje umor, nedostatak vazduha, posebno nakon aktivnosti, i zadržavanje tečnosti, što dovodi do natečenosti i nadutosti. Tečnost se nakuplja u plućima, pa se pacijenti često bude noću zbog otežanog disanja." Druga nuspojava je smanjena količina kiseonika koji krvnim žilama dolazi do mozga, a upravo to povećava rizik od vaskularne demencije.

,,Male rupe, ili hiperintenziteti, počinju se pojavljivati u beloj supstanci mozga koja se sastoji od nervnih vlakana prekrivenih mijelinom", kaže dr. Khundakar. ,,Oni mogu uticati na sklopove uključene u kognitivnu funkciju i pamćenje, oštećujući ih."

Kako vaskularna demencija utiče na mozak

Alchajmerova bolest je bolest koja počinje unutar mozga, uzrokujući stvaranje plakova koji dovode do neurodegeneracije. Međutim, dr. Khundakar kaže: „Smatra se da nedostatak kiseonika koji dolazi do mozga takođe pogoršava Alchajmerovu patologiju.“

Testovi za zatajenje srca uključuju krvni test i elektrokardiogram (EKG), koji beleži električnu aktivnost srca. Zatajenje srca može se lečiti lekovima kao što su inhibitori angiotenzin-konvertirajućeg enzima (ACE), koji opuštaju i otvaraju krvne žile, i beta blokatorima za usporavanje otkucaja srca.

Prelazak na zdraviju ishranu i fizičku aktivnost mogu ublažiti simptome, ali dr. Khan kaže: „Nažalost, jednom kad imate zatajenje srca, vrlo ga je teško poništiti, pa je mnogo bolje da ga pokušate izbeći.“

Shutterstock

Najvažniji način da to učinite jeste da obezbedite da vam krvni pritisak bude na zdravom nivou. Nakon četrdesete godine, dobro bi bilo da vodite računa o vašem metaboličkom zdravlju tako da redovno odlazite na preventivne preglede koji uključuju proveru krvnog pritiska i holesterola.

„Svi bismo trebali preuzeti odgovornost za naše zdravlje i znati kakve su naše brojke, budući da su to faktori rizika koje možemo menjati, s kojima možemo nešto učiniti“, kaže dr. Khan. „Nemojte pretpostavljati da će vam holesterol biti nizak, jer možda i nije.“

Ovogodišnje izveštaj istraživača sa UCL-a pokazao je da se sedam procenata slučajeva demencije može pripisati visokoj razini lipoproteina niske gustine (LDL) ili „lošeg“ holesterola u srednjim godinama. Smanjenje unosa zasićenih masti, održavanje zdrave telesne težine, ishrana bogata povrćem i dobrim mastima, redovna fizička aktivnost, izbegavanje pušenja i ograničavanje alkohola ključni su za snižavanje holesterola i krvnog pritiska.

Fibrilacija atrija

Fibrilacija atrija najčešći je tip srčane aritmije kod ljudi. Učestalost se povećava sa starenjem. Oko pet posto osoba starijih od 65 godina imat će fibrilaciju, a 10 % osoba iznad 80 godina ima ovu aritmiju. Učestalost fibrilacije atrija globalno je u porastu i tijekom posljednjih 50 godina porasla je tri puta. Ovo stanje uzrokuje nepravilan i često abnormalno brz rad srca. Simptomi uključuju lupanje srca, vrtoglavicu i otežano disanje.

Kod fibrilacije atrija električni signali postaju haotični, nepravilni i vrlo brzi, a nastaju izvan sinusnog čvora u ostalim dijelovima desne pretklijetke, uzrokujući da se gornje dvije komore srca (atriji ili pretklijetke) trzaju ili trepere. To uzrokuje nepravilan rad srca i može uzrokovati bržu srčanu frekvenciju od uobičajene. Iako uzrok nije u potpunosti razjašnjen, „obično pogađa starije ljude i ljude s dugotrajnim stanjima kao što su bolesti srca, visoki krvni pritisak i gojaznost“, kaže dr. Khan.

Shutterstock

Nepravilni otkucaji srca povećavaju rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, koji mogu putovati do mozga i izazvati moždani udar. „Veliki moždani udari nastaju kada dođe do začepljenja relativno velike krvne žile, a to prekida dovod kiseonika u delove mozga, što utječe na kognitivnu funkciju“, kaže dr. Khundakar. „Također postoje prolazni ishemijski napadi ili mini-moždani udari, izazvani začepljenjima u vrlo malim krvnim žilama koje dopiru do mozga, a oni mogu uzrokovati vaskularnu demenciju.“

Ako su ljudi zabrinuti za svoj puls, mogu ga sami proveriti: normalan puls bi trebao biti redovit i između 60 i 100 otkucaja u minuti kada se odmarate. Ovo stanje obično zahteva lekove, pa je traženje lekarske pomoći ključno. Lečenje uključuje antiaritmike kao što su beta blokatori za kontrolu otkucaja srca, a ponekad i pejsmejkere. Slično zatajenju srca, rizik od fibrilacije atrija može se smanjiti kontrolom telesne težine putem ishrane i fizičke aktivnosti, izbegavanjem pušenja i alkohola te kontrolom krvnog pritiska.

Koronarna bolest srca

Kardiovaskularne bolesti vodeći su javnozdravstveni problem i u svetu, najčešća su nezarazna bolest odgovorna za čak 20,5 miliona smrti godišnje na globalnom nivou. Ako se ne zaustave sadašnji trendovi, procenjuje se da će do 2030. godine taj broj smrti porasti na 23 miliona godišnje. U Evropi godišnje od KVB umire oko 4 miliona ljudi, odnosno 45 % svih umrlih, a na nivou EU zemalja 36 % svih umrlih, odnosno 1,8 miliona osoba, a prema procenama oko 60 miliona ljudi živi s nekom od KVB.

Koronarna bolest srca nastaje kada su krvne žile koje opskrbljuju srce sužene ili začepljene nakupljanjem masnih naslaga u arterijama. Bol u grudima i otežano disanje među glavnim su simptomima bolesti koja se obično dijagnosticira krvnim testom i EKG-om. Ne može se izlečiti, ali se može lečiti lekovima, operacijom i angioplastikom pomoću balona i stentova za proširenje arterija.

Shutterstock

Istraživanja su pokazala da kombinacija bolesti srca i genetske predispozicije za Alchajmerovu bolest utrostručuje količinu beta-amiloida, proteina koji se nakuplja i pokreće Alchajmerovu bolest u mozgu. Naučnici sa Univerziteta u Šefildu takođe su otkrili da srčana bolest uzrokuje poremećaj ključne moždane funkcije koja povezuje aktivnost mozga i protok krvi, što znači da mozak dobija manje krvi za istu količinu aktivnosti. Ova moždana disfunkcija uvod je u demenciju.

„Nažalost, većina ljudi ima određeni stepen ateroma ili kamenca do svojih 20-ih ili 30-ih godina, a to se progresivno pogoršava kako starimo“, kaže dr. Khan. „Ali nakupljanje plaka može se ubrzati visokim holesterolom i krvnim pritiskom, pušenjem, dijabetesom, nedostatkom fizičke aktivnosti i lošom ishranom. Dakle, postoji toliko toga što možemo učiniti promenom životnog stila kako bismo uticali na zdravlje našeg srca, a time možemo i minimizirati rizik od demencije“, objasnio je Khan.  

 

 

Bonus video: