Barbara Grin iz Fols Čerča u Virdžiniji, koja je do tada vodila aktivan život, redovno šetajući i vežbajući jogu, počela je da oseća čudan simptom u julu 2022. godine. Usred noći, probudila se s intenzivnim svrabom po celom telu. U početku nije obraćala mnogo pažnje na to, ali je, kako simptomi nisu nestajali, odlučila da potraži savet od lekara. Nakon sedam dana, svrab je postao toliko uporan da je posetila doktora, a rezultati analiza otkrili su nešto alarmantno – rak pankreasa u četvrtom stadijumu.
Ona se prisetila tog trenutka, rekavši za Today: "Svrbelo me kao ujed bube, ali ovo je bilo kao da je taj ujed proširio po celom telu. Pomislila sam da će mi doktor reći da sam potpuno luda što se žalim na svrab, jer nisam imala pojma da nešto ozbiljno nije u redu sa mnom. Nikada nisam verovala da bi to mogla biti ozbiljna bolest, a nisam ni znala da je rak pankreasa toliko opasan. Mislim da niko ko nije bio pogođen time, nije svestan koliko je taj rak smrtonosan."
Svetska statistika je zastrašujuća. Svake godine u Velikoj Britaniji dijagnostikuje se oko 8.800 novih slučajeva raka pankreasa, a 8.700 ljudi umre od ove bolesti. Rak pankreasa je u porastu, i predviđa se da će postati četvrti najčešći uzrok smrti od raka u zemlji do 2030. godine. Iako se oporavak od mnogih vrsta raka poboljšava, stope preživljavanja od raka pankreasa su ostale gotovo iste poslednjih 40 godina. Kasna dijagnoza je glavni problem, jer rak često nije prepoznat dok se ne proširi na druge organe. Čak 80% slučajeva ostane neprepoznato dok bolest ne metastazira.
Među simptomima raka pankreasa mogu se javiti probavni problemi, bol u stomaku ili leđima, promene u stolici, gubitak težine, gubitak apetita i žutilo kože ili očiju. Međutim, u retkim slučajevima, kao što je bio slučaj s Barbarom, rak pankreasa može izazvati progresivan svrab, koji često prati žuticu.
Barbara se suočila s teškim ishodima. Rak se proširio i nije bila kandidat za operaciju, pa su joj doktori dali manje od godinu dana života. Ipak, počela je ciklus hemoterapije, koji je, iznenađujuće, doveo do značajnog smanjenja tumora. Prošlo je više od 15 meseci od dijagnoze, a tumor je postao gotovo nevidljiv na skenerima.
"Još uvek ne znam koliko ću živeti", kaže Barbara, "ali mi se čini da ne umirem prema planu. Tumori su se smanjili, i to je neverovatan osećaj, iako skener još uvek pokazuje prisustvo raka. Nastavljam da živim svoj život najbolje što mogu, pa kako bude."
Ova priča Barbaru nije samo podstakla da bude zahvalna na svakom danu, već je i podstakla mnoge druge ljude da budu pažljiviji na simptome koje možda ignorišu, jer čak i naizgled banalni simptomi, poput svraba, mogu biti znak ozbiljne bolesti.
