Moždani udar ostaje jedan od glavnih uzroka trajne invalidnosti i smrtnosti kod odraslih. Brza medicinska reakcija je ključna za smanjenje posledica moždanog udara, na šta nas podseća Svetski dan moždanog udara, 29. oktobra 2024. godine.
U svetu, čak 12 miliona ljudi doživi moždani udar.
"Moždani udar može da imitira sve neurološke znake i siptome, koji su isti i kod mlađih i ko starijih osoba. Najočiglednijii simptomi su slabost lica, izgovaranja reči, oduzimanje polovine tela. To su kardinalni znaci, ali ima i drugih poput glavobolje, vrtoglavice, duple slike i nesigurnosti hoda, koji su alarm da se uradi ispitivanje", kaže prof. dr Ranko Raičević i upozorava na narastajuće faktore rizika izazivanja moždanog udara u mlađoj populaciji.
"Mladi su danas još izloženiji riziku zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci, načina života, a mlade žene zbog upotrebe kontraceptiva. poslednjih godina i kovid je nezavisni faktor rizika za izazivanja moždanog udara", upozorava dr Raičević i objašnjava šta je presudno za oporavaka pacijenata koji dožive moždani udar.
"Postoji krucijalni period od četiri i po sata kad dajemo tromboliktičku terapuju, a zahvaljujući razvoju neurovaskularnih tehnika, konkretno trombektomije možemo da vadimo krvni sud ili tromb u glavi, nekad nakon šest, nekad nakon 12 sati od prijema pacijenta. Rezultati su bolji što su pacijenti brže u neurološkim ambulantama", kaže Ranko Raičević za tv Kurir. Dodaje da je procenat izlečenja veliki, pod uslovom da je pacijent na vreme podvrgnut tretmanu.
"Ljudi koji dođu u okviru terapijskog programa, njih 20 do 40 odstvo nemaju deficita, a polovina se značajno oporavi. To je lepota medicine, kad vidimo ljude koji su bili potpuno oduzeti, a nakon 12 sati od vađenja tromba hoće da idu kući. Međutim, mi tek tad počinjemo sa utvrđivanjem uzroka izazivanja moždanog udara", zaključio je dr Raičević.
