Naučnici sugerišu da bi konzumiranje veoma malih količina šećera do druge godine života moglo pomoći u zaštiti mozga decenijama kasnije.

Istraživanje je analiziralo uticaj ukidanja restrikcija na potrošnju šećera u Velikoj Britaniji, što je dovelo do naglog povećanja količine šećera u ishrani ljudi.

Rezultati ukazuju na to da su osobe koje su bile mala deca tokom perioda restrikcije šećera imale 23% manji rizik od razvoja demencije.

Studija ne može pružiti konačan dokaz, ali stručnjaci ističu da je zdrava ishrana u svakom slučaju dobra za mozak.

Ovo nije prva studija koja sugeriše da je prvih 1.000 dana života od presudnog značaja za naše buduće zdravlje.

Studije

Niz studija se bavio ovim „prirodnim eksperimentom” oporavka Velike Britanije nakon Drugog svetskog rata i ukidanjem restrikcija na hranu.

Porodica

Kada su restrikcije na šećer ukinute u septembru 1953. godine, procenjuje se da je prosečna potrošnja šećera gotovo trenutno porasla sa oko 41 g dnevno (10 kocki šećera) na 80 g (20 kocki šećera).

Ranija istraživanja povezala su ovo sa povećanjem stope dijabetesa tipa 2 i povišenog krvnog pritiska godinama kasnije.

Demencija

Najnovija studija obuhvatila je skoro 65.000 ljudi koji učestvuju u projektu ,,UK BioBank".

Analiza — koju je sproveo Univerzitet nauke i tehnologije u Hongkongu — proučavala je decu koja su odrastala neposredno pre i nakon ukidanja restrikcija na šećer.

Šećer

Autori tvrde da je ograničenje unosa šećera do navršene druge godine života povezano sa 23% nižim nivoom demencije i kasnijom dijagnozom bolesti za dve i po godine.

„Naši nalazi sugerišu da ograničavanje unosa šećera u najranijim fazama života može imati dugotrajne koristi za zdravlje mozga“, izjavio je istraživač Đjažen Dženg za BBC.

Podaci su objavljeni u časopisu Neurology.

Dodatna istraživanja

Međutim, Dženg je napomenuo da su „potrebna dodatna istraživanja“ kako bi se razumelo da li sam šećer izaziva ovaj efekat.

„Možda su na dobrom tragu“, rekla je Rejčel Ričardson, rukovodilac Jedinice za metodološku podršku u Direkciji za izradu dokaza i metodologiju u organizaciji ,,Cochrane", nezavisnoj neprofitnoj mreži koja prikuplja i sumira medicinska istraživanja.

Ipak, dodala je da ovo „ne predstavlja neoboriv dokaz“ koji direktno povezuje rani unos šećera sa demencijom.

Problem

Jedan od velikih problema jeste to što je nemoguće znati koliko su šećera pojedinačni učesnici studije zapravo konzumirali, već samo kada su rođeni u odnosu na period restrikcije šećera.

Naučnica

„Ovi dokazi se odnose na ljude rođene 1940-ih i 1950-ih godina, pa je njihova primenjivost na malu decu danas ograničena — na primer, prelazak na čvrstu hranu se tada dešavao ranije, što je imalo veliki uticaj na ranu ishranu beba i dece“, rekla je Ričardsonova.

Profesor Jan Mejdment, profesor kliničke farmacije na Univerzitetu Aston, izjavio je: „To je zanimljiva zamisao, pomaže u pokretanju debate, ali po mom mišljenju potrebno nam je više dokaza.“

Prošlost pomaže sadašnjosti

Naveo je da povezivanje „nečega što se dogodilo pre 80 godina“ i preslikavanje toga na današnje zdravstveno stanje znači da postoji „mnoštvo“ drugih faktora koji su mogli odigrati ulogu.

Dr Sara Rodriges iz Organizacije za istraživanje Alchajmerove bolesti u Ujedinjenom Kraljevstvu (Alzheimer's Research UK) rekla je: „Važno je zapamtiti da je ovo bila opservaciona studija.“

„To znači da ona može identifikovati veze između ishrane i rizika od demencije, ali ne može dokazati da smanjeni unos šećera direktno sprečava demenciju.

Zdrava i uravnotežena ishrana jedan je od najboljih načina da podržite zdravlje svog mozga, a nikada nije kasno da napravite pozitivne promene.“

 

 

Bonus video:

Video