Ne objavljuju slike, statuse ni detalje života: Psiholozi otkrili šta se krije iza takvog ponašanja

Dok mnogi svakodnevno dele fotografije, statuse i različite detalje iz svog života, postoje i oni koji gotovo nikada ništa ne objavljuju. Način na koji ljudi koriste društvene mreže često može otkriti mnogo o njihovim navikama, ličnim granicama i pogledu na svet.

Oni ne objavljuju fotografije sa putovanja, ne dele informacije o tome gde se nalaze i ne iznose privatne detalje pred širokom publikom. Međutim, psiholozi ističu da takvo ponašanje često nije znak nezainteresovanosti, već odražava drugačiji odnos prema privatnosti, pažnji drugih ljudi i životu izvan virtuelnog prostora.

Osobe koje ne osećaju potrebu da dele svaki trenutak sa drugima često imaju svoje razloge za takav izbor, a neke njihove karakteristike mogu biti iznenađujuće.

Društvene mreže im nisu izvor potvrde

Jedna od čestih osobina ljudi koji retko ili uopšte ne objavljuju sadržaj jeste to što ne traže stalnu potvrdu i odobravanje okoline.

Dok nekima prija pažnja koju dobijaju kroz komentare, reakcije i lajkove, drugi svoje zadovoljstvo, uspehe i sreću ne mere brojem virtuelnih priznanja.

Psiholozi ističu da ljudi koji ovako koriste društvene mreže često imaju izraženiji osećaj unutrašnje sigurnosti.

Njima nije potrebno da drugima dokazuju svoju vrednost kroz fotografije mesta koja su posetili, stvari koje su kupili ili uspehe koje su ostvarili. Njihovo samopouzdanje ne zavisi od toga koliko će pažnje dobiti od drugih.

Pažljivo biraju šta dele sa drugima

Osobe koje retko koriste društvene mreže uglavnom dobro razmisle pre nego što nešto objave.

Ne žele da svaki detalj njihovog života bude dostupan širokom krugu ljudi i ne prija im osećaj da nepoznate osobe imaju uvid u njihove privatne trenutke.

Psiholozi objašnjavaju da takav pristup može ukazivati na promišljenost i jasnu svest o granici između privatnog i javnog života. Nisu svi događaji namenjeni tome da budu podeljeni sa drugima, a neki ljudi jednostavno više cene očuvanje svoje intime.

Njima nije najvažnije da okolina zna šta rade, već da sami budu zadovoljni svojim odlukama i načinom života.

Ne žele stalno poređenje sa drugima

Još jedan razlog zbog kojeg pojedini ljudi izbegavaju česte objave jeste želja da se udalje od neprekidnog poređenja sa drugima.

Na društvenim mrežama uglavnom se prikazuju najlepši trenuci, poput putovanja, uspeha, srećnih događaja i pažljivo odabranih fotografija, dok se svakodnevne poteškoće i problemi često ne vide.

Psiholozi upozoravaju da stalno upoređivanje sa drugima može negativno uticati na samopouzdanje i zadovoljstvo sopstvenim životom.

Ljudi koji manje vremena provode na internetu često se više posvećuju sopstvenim iskustvima i odnosima, umesto da se fokusiraju na ono što drugi prikazuju.

Mogu biti veoma društveni iako nisu aktivni na internetu

Česta zabluda je da osoba koja ne objavljuje sadržaj nema prijatelje ili bogat društveni život.

Stručnjaci naglašavaju da način na koji se neko ponaša na internetu ne mora predstavljati njegovu stvarnu ličnost.

Neko može biti veoma komunikativan, voleti druženja i imati veliki krug prijatelja, a da jednostavno ne oseća potrebu da svaki trenutak zabeleži i podeli sa drugima.

Za takve osobe pravi razgovori, bliski odnosi i vreme provedeno sa ljudima imaju veću vrednost od virtuelne pažnje.

Manje vremena na društvenim mrežama donosi više mira

Mnogi ljudi koji ograniče korišćenje društvenih mreža primećuju da im takav način života donosi više spokojstva.

Ne moraju da razmišljaju o tome kako će drugi reagovati na njihove objave, ko je pogledao fotografiju ili zašto neko nije ostavio reakciju.

Psiholozi naglašavaju da je potreba za privatnošću sasvim prirodna i da ne postoji samo jedan pravilan način korišćenja interneta.

Dok neki ljudi vole da dele gotovo sve detalje svog života, drugi biraju da zadrže većinu stvari za sebe. Oba pristupa mogu biti zdrava ukoliko osobi donose zadovoljstvo i osećaj mira.

Na kraju, broj objava ne određuje koliko je nečiji život ispunjen. Ponekad se najdragoceniji trenuci najviše pamte upravo zato što su ostali samo lična iskustva, a ne sadržaj namenjen internetu.

Video: