Posle 50. godine organizam više ne funkcioniše kao u mladosti. Ono što ste godinama jeli bez razmišljanja sada može mnogo lakše da ostavi posledice. Metabolizam se usporava, imunitet slabi, a rizik od hroničnih bolesti postaje veći, zbog čega stručnjaci sve češće upozoravaju da pojedine namirnice treba svesti na minimum.

Onkolozi naglašavaju da nijedna hrana sama po sebi ne izaziva rak, ali da dugogodišnje loše navike u ishrani mogu značajno da povećaju rizik od oboljenja. Zato savetuju da posebno obratite pažnju na ono što vam se svakodnevno nalazi na tanjiru.

Ono što mnogi jedu za doručak nije najbolji izbor

Jedna od prvih stvari koje stručnjaci izdvajaju jeste prerađeno meso, viršle, kobasice, slanina, paštete i različiti suvomesnati proizvodi.

Možda su praktični i ukusni, ali njihova česta konzumacija nije bezazlena. Tokom proizvodnje koriste se nitrati, konzervansi i drugi aditivi, a brojna istraživanja pokazala su da redovno konzumiranje prerađenog mesa povećava rizik od raka debelog creva.

To ne znači da ih morate zauvek izbaciti iz ishrane, ali nije dobra ideja da vam budu doručak svakog jutra.

Ni slatkiši nisu bezazleni

Druga grupa namirnica koju bi, prema mišljenju stručnjaka, trebalo ozbiljno ograničiti jesu proizvodi puni dodatog šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.

Tu spadaju gazirani sokovi, industrijski kolači, lisnata peciva, beli hleb i razni slatkiši.

Kada ih jedemo često, dolazi do naglih skokova šećera u krvi, lakšeg gomilanja kilograma i razvoja insulinske rezistencije. Upravo su gojaznost i poremećaj metabolizma među važnim faktorima rizika za brojne bolesti, uključujući i pojedine vrste karcinoma.

Šta bi trebalo da bude na tanjiru?

Umesto strogih dijeta i potpunih zabrana, lekari savetuju da se fokus preusmeri na kvalitetnije namirnice.

Na jelovniku bi što češće trebalo da se nađu:

  • sveže povrće i voće,
  • integralne žitarice,
  • plava riba,
  • orašasti plodovi,
  • kvalitetni izvori proteina.

Poenta nije da sebi zabranite omiljenu hranu, već da ona bude izuzetak, a ne pravilo.

Kako ističu stručnjaci, male promene u ishrani, ako ih se pridržavate godinama, mogu napraviti veliku razliku. Posle 50. godine telo možda sporije oprašta greške, ali zato vrlo brzo "nagradi" dobre navike.