Breskve, baš kao i banane, pripadaju klimakterijskom voću, što znači da nastavljaju proces sazrevanja i nakon berbe. Za to je odgovoran etilen, biljni hormon koji voće prirodno proizvodi i oslobađa.

Kada se breskva ubere u odgovarajućem trenutku i sadrži dovoljnu količinu unutrašnjeg etilena, ona će nastaviti pravilno da sazreva i posle berbe. Tokom tog procesa skrob se postepeno pretvara u šećere, smanjuje se kiselost, a razvija se karakterističan miris i ukus zrelog ploda.

Ako se, međutim, breskva ubere prerano, nema dovoljno unutrašnjih uslova potrebnih za pravilno sazrevanje. Umesto da postane slatka i sočna, ona počinje da gubi vlagu, a njena tekstura postaje suva i brašnasta.

slika

Najefikasniji način za ubrzavanje zrenja tvrdih breskvi zasniva se na prirodnom delovanju etilena, a za to je dovoljna obična papirnata kesa.

Kada se breskve stave u papirnatu kesu, etilen koji plodovi prirodno oslobađaju ostaje koncentrisan oko njih, čime se podstiče i ubrzava proces sazrevanja.

Važno je koristiti papirnatu, a ne plastičnu kesu. Papir omogućava cirkulaciju vazduha i sprečava zadržavanje prekomerne vlage i stvaranje kondenzacije, što pomaže da breskve ravnomerno omekšaju i sazru bez povećanog rizika od kvarenja.

Video:

embed