Naša poznata voditeljka Snežana Dakić, godinama je izveštavala o modnim trendovima i donosila nam ekskluzivne intervjue iz celog sveta. Potom je napravila kratku pauzu, a onda se vratila na male ekrane kao autor i voditelj emisije „Male stvari“ koju gledamo na “Hype” televiziji. U njoj sa poznatim gostima razgovara o raznim životnim temama.
Intervjuisali ste brojne domaće i strane ličnosti iz šou biznisa. Da li vas je neka osoba odbila, a i dalje biste želeli da je ugostite u emisiji?
- Uglavnom su odlagali, nismo uskladili tajming. Ne bih isticala bilo koga. Više volim kada me neko odbije, uopšte se ne uvredim, nego kada stalno odlaže, pa me dovodi u situaciju da zivkam i dosađujem.
Da li ste se nekada rasplakali pred kamerama?
- Uh, jesam, više puta. I u emisiji „Male stvari“ par puta sam se rasplakala: jednom kad je žena pričala o podršci koju je imala kad je dobila dijagnozu da je njen karcinom neizlečiv, posle kad sam radila specijale povodom masakra dece i nedavno kad smo razgovarali o deci i njihovom napuštanju porodičnog gnezda. Plačem i kad dajem intervjue na temu svoje opasne dijagnoze od pre 11 godina.
Foto: Teodora Milovanović
Šta biste savetovali mlade ljude koji tek počinju da se bave vašim poslom?
- Da se obrazuju, završe fakultet, da budu informisani, da znaju ko je ko u zemlji i svetu. Takođe, da budu strpljivi, jer karijera se gradi postupno. Na brzaka se ne može uspeti. Ili ako se i “bljesne” kroz rijaliti, veliko je pitanje koliko će to da traje. Da se ne stide novinarskog posla, jer to je osnova i za dobrog voditelja i za urednika, da ne beže od reporterskog, terenskog rada jer ne mogu svi da budu zvezde, a i zvezda se postaje zasluženo. Kad uspeš po zasluzi, to onda dugo traje. Ali mora se biti istrajan, usavršavati, raditi na sebi, pobediti sujetu.
Šta su za vas male stvari bez kojih ne možete?
- Jutarnja turska kafa, kada se sa ćerkom šalim i smejem, ljubav koju razmenjujem sa našom patuljastom čivavom Pupi, moje tašnice malog formata (smeh). Rekla bih da je najvažnija svesnost i prisutnost u sadašnjem trenutku života. To mi je ranije izmicalo. Bila sam suviše fokusirana na budućnost, na planove i projekte, pa mi je izmicao taj osećaj prisutnosti sada i ovde. A sada sam u mirnijem i opuštenijem životnom dobu i uvek primetim zelenu travu i sunčan dan i lepo svetlo iznad ulice i granja, kućne ljubimce i dečicu koju mame voze u kolicima ili ih vode za ručice. Radujem svakodnevnim stvarima i osećam veliku zahvalnost za sve blagoslove u životu: i za male i za velike stvari.
Volite da putujete. Da ne živite u Beogradu, koji grad biste odabrali za život?
- Možda Madrid, divan je grad, srdačni ljudi, velika zemlja, a ja sam i diplomirala španski jezik i književnost, pa bi to bilo i logično.
Foto: Teodora Milovanović
Sada se bavite i lajfkoučingom. Koje ste lekcije vi naučili iz toga?
- Uh, puno toga: da se ne treba upoređivati sa drugima, niti takmičiti, jer to stvara nezadovoljstvo sobom. Svako ima svoju mapu stvarnosti i ljudi različito gledaju na stvari i to je u redu. Uspeh je sačinjen i od uspona i od stagnacija i od zatvorenih vrata. Da treba ljude pažljivo slušati, jer sve kažu. Da ljude treba posmatrati takve kakvi jesu, a ne kako ih mi zamišljamo ili priželjkujemo da bi oni mogli biti. Da narcise i manipulatore treba primetiti i izbeći. I ne polemisati sa njima jer oni su “uvek u pravu”. Da treba prepoznati šta je naša krivica, ili odgovornost, a šta samo tuđe nabeđivanje, bezobrazluk ili pogrešna procena…
Na šta ste u životu najponosniji, a zbog čega se kajete?
- Ponosna sam na ćerku jer je pametna i vredna devojka, sa puno stila. Ponosna sam i na sebe, što sam se izborila kroz sve krize i društvene i lične, kroz promene javnog diskursa, što sam se usavršavala i menjala i što još trajem. Kajala sam se zbog pogrešnih procena nekih ljudi - manipulatora. Ali shvatam da nisam umela bolje, da sam to morala da prođem, dok nisam naučila da prepoznajem obrasce ponašanja. U tome su mi dosta pomogle edukacije o komunikaciji iz NLP-a (neurolingvističko programiranje). Sada sam sertifikovani master.
Kada se na nekom događaju pojavite sa ćerkom, izgledate kao drugarice. Da li imate i takav odnos?
- Laura ima puno stila i često je pitam kad sam u dilemi šta mi se više slaže, a pita i ona mene. Pošto nosimo isti broj, razmenjujemo garderobu, obuću i tašne. To je baš zgodno. Ona uglavnom ima svoj stav po pitanju njenih odnosa, ali ponekad i mene pita za mišljenje. Odgovorna je i savesna devojka, koja će za koji mesec biti punoletna.
Možda vas zanima…
povezane vesti
