Ćerka dvoje velikih umetnika, Jelene Žigon i Steva Žigona, odrasla je u domu u kojem se o predstavi pričalo kao o svakodnevici, a kulise pozorišta bile su deo odrastanja kao što su drugoj deci bile igračke. Ipak, iako se činilo prirodno da će krenuti njihovim putem, nijedna priprema nije mogla da predvidi reakciju publike kada je prvi put stala pred njih. Lepota joj je bila vidljiva odmah, ali ono što je bilo upečatljivije bio je način na koji je donosila emociju – iskreno, senzibilno, bez kopiranja svojih roditelja. Gledaoci su je brzo doživeli ne kao „dete slavnih“, već kao samostalnu glumicu sa sopstvenim duhom.
I dok je karijera napredovala mirno i bez senzacionalnih skokova, javnost se mnogo više bavila njenim privatnim životom. To nikada nije bilo po njenom izboru. Nije tragala za naslovnim stranama, ali su drugi tragali za njenim pričama. Najveću pažnju privukla je 2006. godine, kada se udala na Vidovdan. Izabrala je partnera mlađeg jedanaest godina – Grigorija Brkovića, nekadašnjeg monaha, koji je zbog ljubavi prema njoj napustio manastir. Taj čin izazvao je reakcije od fascinacije do osude, ali i podrške onih koji su smatrali da niko nema pravo da presuđuje tuđe odluke. Iz tog braka dobili su sina Stevu, koji je postao centar njenog života.
Brak je potrajao pet godina. Godine 2011. razveli su se, tiho, bez skandala i bez javnog prepucavanja. O tom periodu govorila je samo u nijansama – bez gorčine, sa dozom melanholije. Nije se žalila: razvod nije posmatrala kao poraz, već kao novu stranicu u životu, koju je otvorila fokusirana na dete. Majčinstvo je postalo njena najveća uloga, važnija od kamera, scena i publike.
Posle razvoda njena privatnost se još više povukla iz javnosti. Tek kasnije se saznalo da je dve godine bila u vezi sa Ninoslavom Ademovićem, ocem nekadašnjeg pevača iz grupe Miligram. O toj vezi nije bilo fotografija, intervjua, zajedničkih izlazaka — sve je bilo čuvano daleko od reflektora. Ta intima bila je njena odluka. Ali kada je veza prestala, bivši partner je o pričama progovorio javno, pomalo ogorčeno. Govorio je da su se krili od novinara, da su zajedno radili na projektima, ali da ga u javnosti nikada nije pomenula kao saradnika. Njegov istup izazvao je talas komentara, ali ona je ostala verna sebi: bez replike, bez svađe u medijima, bez objašnjenja. Ćutanje je bio njen štit.
Mediji su pisali da joj taj period nije bio lak. Opet se našla u sudaru između želje za privatnošću i potrebe javnosti da sve zna. Ali nije pristala da se izgradi na skandalima. Uvek je birala mir.
Onda je, 2016. godine, stigla vest koja je iznenadila javnost: pomirila se sa bivšim suprugom. Ne kao ljubavnici, već kao porodica. Zbog sina. Rekla je otvoreno da su njih dvoje zauvek povezani zahvaljujući detetu. Isticala je da je otac postao posvećen, da tinejdžer Steva ima stabilno okruženje i ljubav sa obe strane.
U razgovorima koje su tada prenosili mediji, naročito Blic, sa velikim poštovanjem je govorila o bivšem mužu. Spomenula je njegov teniski klub u Vinči, disciplinu, sport, vrednosti koje prenosi. Sebe je opisivala kao majku „iz drugog plana“ – nekoga ko ne mora da dominira, već podržava, posmatra i bodri. Ta rečenica odavala je unutrašnju zrelost.
Tokom godina, njena životna filozofija promenila se. Nekada je nosila teret slavnog prezimena, zatim je živela kroz ljubavne priče koje su punile rubrike, a danas živi u miru, po sopstvenim pravilima. U intervjuima se retko pojavljuje. Posao bira pažljivo. Privatnost je čuva kao nešto dragoceno.
Večernje novosti su kasnije pisale da njena snaga nikada nije bila u glasnim izjavama, već u doslednosti. Dok su drugi kolege gradili ime na aferama, ona je birala tišinu, rad i dostojanstvo. Zato je njena karijera trajna, bez spektakularnih eksplozija, ali bez padova. Stabilna. Umetnička. Ozbiljna.
Najveći uspeh, međutim, ne meri se nagradama. Nego činjenicom da je izgradila život u kojem je majčinstvo, mir i balans važniji od aplauza. I da je, kroz sve uspone i lomove, ostala svoja.
Njena priča pokazuje nešto jednostavno: da slava ne garantuje sreću, a jedan kraj ne mora biti tragedija — ako ga čovek dočeka sa dostojanstvom. Danas iza sebe ima i radosti i razočaranja, ali ono najvažnije je tu: odraslo dete, porodica u novom obliku i mir koji niko ne može da joj oduzme.
Nije dozvolila da je javnost proguta. U tome je njena najdublja snaga.
