Dok je pažnja nacije ove nedelje usmerena na ishod izbora 2024. godine, jasno je da Melania Trump, bivša , a po svemu sudeći i buduća prva dama, u svojoj novoj knjizi pokazuje kako brine o svom mentalnom i psihološkom zdravlju, bez obzira na događaje kroz koje prolazi.
Melanija je autorka trenutnog bestselera Njujork Tajmsa, "Melania". Ova lična memoarska knjiga čitaocima pruža retko viđenje njenog života, počevši od trenutka kada je sa 26 godina kročila na američko tlo, pa sve do pokušaja atentata na njenog supruga, bivšeg predsednika Donalda D. Trampa, ovog leta u Batleru, Pensilvanija.
Bez obzira na to da li uživa u ličnom uspehu ili se suočava sa političkim haosom, da li slavi porodične trijumfe ili prolazi kroz turbulentna vremena na nacionalnom nivou, Melanija je još davno otkrila kako da ostane mirna, stabilna i fokusirana na ono što je zaista važno, otkriva ona u knjizi.
„Životne okolnosti oblikuju te na mnoge načine, često potpuno izvan tvoje kontrole — tvoje rođenje, uticaji roditelja i svet u kojem odrasteš“, piše ona.
Knjiga "Melania" - vodič za lični razvoj i mentalnu snagu
„Kao odrasla osoba, dolazi trenutak kada postaješ isključivo odgovoran za život koji vodiš. Moraš da preuzmeš odgovornost, prihvatiš je i postaneš arhitekta svoje budućnosti“, piše ona. Za Melaniju, taj trenutak bio je dolazak u Ameriku i Njujork kao mlada osoba puna „mladalačke samouverenosti“.
Briga o sebi je "neophodna"
Ta samouverenost, kako piše, ima svoje korene u njenom odrastanju.
„Vrednost brige o sebi ostala je vodič u mom životu.“ Njena majka, Amalija Knavs, rođena 1945. godine, naučila ju je da je „briga o sebi neophodna, ne samo za dobrobit osobe, već i za to da bi mogla efikasno brinuti o drugima“, piše ona.
„Moja majka mi je od malih nogu usađivala ovo uverenje, učeći me važnosti pažnje prema svom izgledu pre nego što se uputim u svet.“
Melania piše da joj je majka često govorila: „Ako ne brinem o sebi, kako ću znati da se brinem o drugima?“
„Vrednost brige o sebi“, dodaje ona, „ostaje vodič u mom životu.“
„Moj vlastiti identitet“
Melania Tramp kaže da je već kao dete prihvatila osećaj „organizacije i urednosti“ — pristupajući svakom zadatku ili projektu na „metodičan način“.
„Vremenom sam naučila da, bez obzira na okolnosti ili društvo u kojem se nalazim, najvažniji odnos koji mogu kultivisati je onaj koji imam sa sobom“, piše ona.
„Bitno je biti ukorenjen u vlastitoj identitetu i vrednostima. Prihvatam svoju jedinstvenost i samouvereno kročim svojim putem“, dodaje ona.
Ova snaga karaktera pomogla joj je da prevaziđe period kada se osećala „meta“ zbog svog izgleda, smatrajući da je „previsoka i previše mršava“. Melania priznaje da je to tada ličilo na zlostavljanje, iako se to nije nazivalo tako pre nekoliko decenija.
Danas, piše ona, „shvatila sam da istinska sreća nije u materijalnim stvarima, već u dubinama samosvesti i samoprihvatanja“.
Drugi uvidi u mentalnu snagu
Melanija Tramp deli i druge afirmacije i verovanja u svojoj knjizi.
„Ponekad, da bi uspeo, moraš biti spreman da preuzmeš rizik i doneseš teške odluke“, piše ona.
Takođe, smatra: „Poštujem autonomiju i verujem u to da ljudima treba dozvoliti da žive u skladu sa svojim željama.“
„U svakom odnosu, bilo da sam majka svom sinu, žena svom mužu ili maćeha, čvrsto verujem u princip: 'Ne kontroliši, komuniciraj!'"
Melania takođe piše da „danas živimo u vremenu kada je mnogo toga iz naših života izloženo javnoj potrošnji putem društvenih mreža“.
„Međutim, neki trenuci u životu treba da ostanu privatni i ne treba ih deliti sa svetom“, dodaje ona.
„Svaka priča oblikovala me je u osobu koja sam danas“, zaključuje ona.
Melanija Tramp smatra da je ključno da ljudi prvo brinu o sebi. „Svi imamo pravo na to da održimo zadovoljavajući i dostojanstven život.“
Za nju, vreme provedeno u Beloj kući oblikovalo je njenu perspektivu i učvrstilo njenu „posvećenost služenju drugima“.
„Pisanje mog memoara bilo je neverovatno putovanje, puno emocionalnih uspona i padova“, rekla je Melania za Fox News Digital. „Svaka priča oblikovala me je u osobu koja sam danas.“
Ona je dodala: „Iako je ponekad bilo zastrašujuće, proces je bio izuzetno nagrađujući, podsećajući me na moju snagu i lepotu deljenja svoje istine.“
