Celog života osećala je da je svekrva gleda sa visine, puna ponižavajućeg prezira, svako jutro gospođa Jasna mora da skupi ne samo snagu, već i ljubav i strpljenje da joj posveti skoro ceo dan. I tako svaki dan mesecima, pošto je skoro nepokretna.
„Muž i ja smo u šezdesetim godinama i oboje imamo dosta zdravstvenih problema. Moj muž prima penziju sa kojom se teško živi, ali dokle god možemo, borimo se da zaradimo još koji evro sa strane. Međutim, dok on radi u penziji, ja sam od prošle godine potpuno vezana za njegovu 90-godišnju majku“, opisuje porodične prilike gospođa Jasna.
Iscrpljena fizički i psihički
Njena svekrva je, poverava nam se, prošle godine slomila kuk, a istovremeno se pogoršala i demencija. „Skoro da ne može da se pomeri, ma koliko se trudili da ga malo pomerimo, tako da u potpunosti zavisi od mene. Kupam je, menjam pelene, kuvam za nju i još mnogo toga. Moj život je sada potpuno podređen samo njenim potrebama“, poverava nam.
Kako dodaje, ima i unuke kojima je takođe potrebna, ali ne može nigde i nikome da uskoči jer je vezana isključivo za slabašnu svekrvu.
„Često se pitam kako pronaći smisao života u ovako nezavidnoj situaciji. Potpuno sam iscrpljena i fizički i psihički. Njena demencija je progresivna i njeno raspoloženje se stalno menja. Ponekad je čak i agresivna, posebno prema meni, kogju nikada nije volela“, piše o problemima u vezi, mojevreme.
Natprirodna snaga
„Nikad me nije prihvatila, iako smo ceo život živeli zajedno. Uvek me je gledala sa visine, na ponižavajući način. Zato svako jutro moram da skupim natprirodnu snagu i da svaki dan posvetim njoj i njenim potrebama sa ljubavlju i velikim strpljenjem“, priča nam gospođa Jasna.
Kaže da sve ovo radi zato što je bogobojazna. „Pomažem joj jer znam da Bog ima planove za svaki naš dan. Ali da je teško, teško je. Stoga snagu i smisao života tražim u Bogu i to je jedino što me sada drži jakom“, podelila je sa nama svoju duboku intimu gospođa Jasna.
