Decenijama unazad afera nestalih beba potresa javnost u Srbiji. Predsednica udruženja ''Nestale bebe Beograda'' Dušanka Bužanin u svojoj potresnoj ispovesti otkrila je detalje stravičnog iskustva koje je doživela 1981. godine u porodilištu u Beogradu.
- 20. novembra 1981. godine u GAK "Narodni front" sam otišla da se porodim, gde sam doživela veliku neprijatnost. Babica mi je rekla: "Okreni glavu, rodićeš mrtvo dete sa pola glave glave, nakazu, a to ćemo posle da stavimo u teglu i ispitivaće studenti. To mi je rekla babica Živana. U trudnoći je sve bilo u redu. Tamo su bili jako neljubazni i nasilni prema meni, ali sam mislila da to tako mora. Ja sam želela da ne okrenem glavu, i želela sam da je ne poslušam, ali mi je onda babica Živana udarila šamar - priča Dušanka Bužanin koja sumnja da je njena beba tada ukradena:
- Posle toga su me odveli u sobu, gde sam bila osam dana i niko me nije obišao. Mojim roditeljima su rekli da se bore za moj život i da sam rodila mrtvo dete. Pre porođaja sam osećala bebu u stomaku, a oni su mi rekli da ja to umišljam. O ovoj temi se nije pričalo. Potom sam 28. novembra izašla iz bolnice, mi smo se pravili da se ništa nije desilo, jer je to tada bila velika sramota. Osećala sam veliki stid, i sada ga osećam! Smatrala sam samu sebe nedostojnom! Mislili smo da sam rodila mrtvo dete, i kako je babica rekla, nakazu. Mislila sam da sam lično kriva što se to desilo, i onda sam se krila i pobegla od ljudi. Nosila sam taj bol u dubini duše. Uspela sam da ne pričam o tome 40 godina - rekla je Dušanka, koja ističe da se kaje što je poslušala babicu u tom trenutku:
- U to vreme nisam sumnjala u to da mi je dete rođeno mrtvo. I da sam htela da posumnjam, vodili bi me kod lekara. To je bio veliki hod pod mukama, i nisam imala situaciju da posumnjam. Osećala sam se krivom zbog postupka babice Živane, koja je tako reagovala. Ona je pred doktorom lupila meni šamar zato što je nisam poslušala. Mnogo se kajem što sam okrenula glavu!
Ispovest Dušanke Bužanin
Dušanka je priznala i da bi o svojoj bebi ćutala ceo život, ali da se odlučila da progovori kako bi pokušala da ispuni poslednju želju pokojnog supruga.
- Moj suprug se razboleo, i onda sam ga poslušala njegovu poslednju želju. Ja ni dan danas ne bih išla da proverim. Ja sebe krivim što sam okrenula glavu! Nisam bila svesna tada, bila sam uspavana i nisam čula ništa, tek posle dva dana od porođaja sam se probudila. Porodila sam se oko 10 ujutru, a mojima su rekli da sam se porodila u 18 časova. Iz porodilišta su mojoj porodici govorili da se bore za moj život. Zahvaljujući mom suprugu, ja sam krenula u potragu. Kada se pokrenula tema nestalih beba, ja sam se tek onda prepoznala u toj priči, ali zbog sramote nisam smela da progovaram - ispričala je ona za Informer i dodala:
- Molim roditelje i majke, idite proverite. Ako su nas jednom prevarili, pa smo bili mladi i ćutali, sada ne smemo, jer nemamo izgovor! Ja kad vidim trudnicu kažem: Bože pomozi joj da bude sve u redu. Nisam se ostvarila kao majka, nikada više nisam ostala trudna.
