Početkom 1980. je uspeo da sakupi nešto novca i kupi malo zemlje u nerazvijenom području “bogu iza nogu”.
Narednih 25 godina je živeo u prikolici maštajući o svom domu.
Tokom 1996. počeo je da organizuje jahačke ture po divljini, i u to doba je rešio da počne sa miniranjem ogromne stene koja se nalazi na njegovom imanju. To je trebalo da bude Grantov budući dom.
Osam godina mu je trebalo da izdubi stenu i još tri godine da je u potpunosti uredi, bez ikakvih metalnih ili drvenih podupirača.
I konačan rezultat je sve oborio s nogu – Džonson povrće proizvodi sam, vodu je sproveo od obližnjeg jezera a struju proizvodi mini-hidrocentrala.
Jedini dodir sa civilizacijom je satelitski internet koji je uveo jer je u međuvremenu počeo da iznajmljuje delove svog doma koji ima 1.500 metara kvadratnih.
