U vremenu kada se upoznavanje sve češće seli na aplikacije i društvene mreže, pronalaženje srodne duše postaje sve veći izazov. Direktan prilazak uživo gotovo je nestao, a onlajn komunikacija često stvara pogrešnu sliku o ljudima koji se kasnije pokažu potpuno drugačijima.

Koliko taj proces može biti iscrpljujući pokazuje priča Kragujevčanke koja je izašla na čak 120 dejtova, popila isto toliko kafa i upoznala 120 različitih muškaraca – ali nijednog s kojim bi poželela da započne emotivnu vezu.

„Imam 29 godina, dva završena fakulteta, par kurseva, svoj stan, auto i posao. Mnogi bi rekli da izgledam poželjno, idem u teretanu, samim tim mi ništa ne fali. Kako je došlo do 120 dejtova? Došlo je tako što mi je dosadilo da budem sama, želim da sa nekim podelim dan, lepo i ružno, budućnost.“

Kako kaže, iako ima prijatelje i često izlazi, muškarci joj retko prilaze, pa je potragu za partnerom shvatila veoma ozbiljno – gotovo kao traženje posla. „Traženju momka sam onda pristupila kao traženju posla. Napravila sam profil na mrežama za upoznavanje i tamo selektovala šta tražim. Nije to bilo puno stvari. Tražila sam da taj neko ima posao, da vozi i želi vezu u pravom smislu te reči. Dakle, to je bio neki minimum.“

Dala je šansu svakome ko ju je pozvao na kafu, verujući da se pravi utisak stiče tek uživo. „Odlučila sam da svakom ko me je pozvao na kafu dam šansu, jer dok se ne vidite sa nekim uživo, ne znate šta je i kako je. Propadala je jedna po jedna kafa, do 120. Vodila sam statistiku, dakle isto kao da tražim posao.“

Međutim, kako su kriterijumi postajali jasniji, broj potencijalnih partnera se smanjivao dok na kraju nije nestao u potpunosti. „Kako su se krugovi sužavali došlo je do toga da kandidata više nema. Onda sam digla ruke i oslonila se na sudbinu. Ništa drugo mi nije ostalo.“

Govoreći o razlozima zbog kojih su odnosi propadali, ističe da je njena samostalnost često bila prepreka. „Jedan od razloga što su muškarci odustajali od mene jeste velika samostalnost i nezavisnost, na svim poljima, što kod muškaraca izaziva nekad bez razloga udarac na ego i sujetu.“

Dodaje da se u praksi pokazalo kako „ne tražim mnogo“ često nije tako jednostavno kao što zvuči. „Ljudi su vaspitani na različite načine, različito komuniciraju, nekada se vrednosti ne poklapaju… U mom slučaju ili su muškarci odmah hteli da se ožene ili su zbog neke ‘traume’ hteli nešto neobavezno. O slojevitim prošlostima, propalim brakovima, deci, porocima i da ne pričam.“

Svoj zaključak sumira bez gorčine, ali s dozom realizma: „Sve moje dejtove bih mogla da predstavim kao studiju slučaja i neki sveopšti zaključak jeste da je našim generacijama usađeno u svesti da smo najbolji i da na manje od toga ne treba da pristajemo, a sve je manje od toga,“ ispričala je devojka za „infokg.rs“.

Njena priča pokazuje da ljubav ne podleže tabelama, statistici i aplikacijama i da se ponekad, posle svih pokušaja i truda, ljudi na kraju okrenu sudbini.

Video: