Čim se beba rodi, gotovo uvek kreće pitanje: na koga liči? I dok se porodica često brzo složi oko očiju, nosa ili osmeha, istina je da se mnoge osobine koje deca nasleđuju od očeva ne vide odmah, već se ispoljavaju tek tokom odrastanja i adolescencije.

Prema genetičkim istraživanjima objavljenim u časopisu „Nature Education“, određeni geni ostaju „uspavani“ u ranom detinjstvu i aktiviraju se tek kasnije, pod uticajem hormona, rasta i telesnog razvoja. Zbog toga dete koje u početku ne liči na oca, s godinama može postati njegova prava kopija.

Crte lica koje se menjaju s godinama

Dečje lice je u ranim godinama mekano i zaobljeno, ali se tokom rasta menja. Kako kosti sazrevaju, dolazi do izraženije vilice, duže brade i definisanijeg nosa. Upravo su ove promene često nasleđene s očeve strane, pa se sličnost s ocem najviše primećuje kod dece tek u tinejdžerskim godinama ili kasnije.

Kosa i linija čela

Nasleđivanje kose ne odnosi se samo na boju. Tekstura, gustina, način rasta, pa čak i prirodni razdeljak često dolaze od oca. Takođe, linija kose i eventualno povlačenje kose mogu biti porodična osobina koja postaje vidljiva tek u pubertetu ili ranoj odrasloj dobi, kada hormoni počnu snažnije da deluju.

Očev uticaj na telesni razvoj

Razvoj mišića, visina, hormonske reakcije i način rasta često prate obrasce koji se javljaju upravo s očeve strane porodice. Neka deca s vremenom primete da njihovo telo reaguje isto kao očevo, bilo da je reč o brzini dobijanja kilograma, izgradnji mišića ili nivou energije. Iako stil života ima veliku ulogu, genetika određuje kako telo reaguje na navike, a ti obrasci često postaju očigledni tek kasnije.

Nasleđene zdravstvene sklonosti

Određene genetske predispozicije ne vide se spolja. One mogu uključivati sklonost ka problemima sa srcem, šećerom u krvi ili metabolizmom, a često se aktiviraju tek u odraslom dobu. Zbog toga lekari uvek insistiraju na porodičnoj anamnezi, naročito s očeve strane.

Temperament i emocionalni obrasci

Iako se ličnost oblikuje iskustvima, temperament ima snažnu genetsku osnovu. Deca mogu naslediti način na koji se otac nosi sa stresom, reaguje u kriznim situacijama ili pokazuje strpljenje. Ove osobine su suptilne, ali unutar porodice često vrlo prepoznatljive.

Na kraju, mnoge očeve osobine zavise od vremena sazrevanja. Pubertet, hormoni i okruženje zajedno „aktiviraju“ ono što je zapisano u genima. Genetika postavlja temelje, ali godine odlučuju kada će se sličnost zaista pokazati.

Video: