Greška koju mnogi prave jeste stalno gašenje i ponovno uključivanje klime tokom dana. Kada temperatura u prostoriji poraste, uređaj mora da radi pod većim opterećenjem kako bi ponovo rashladio prostor. Upravo tada troši najviše energije.

Zbog toga Nemci preporučuju da klima radi kontinuirano na umerenoj temperaturi, umesto da se više puta dnevno potpuno gasi. Kada uređaj održava stabilnu temperaturu, radi ravnomernije i efikasnije, bez naglih skokova u potrošnji struje.

Stručnjaci navode da idealna razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od šest do osam stepeni. Na primer, ako je napolju 34 stepena, klima podešena na 25 ili 26 stepeni često predstavlja najbolji odnos između udobnosti i potrošnje energije.

Još jedna greška je spuštanje temperature na 18 ili 19 stepeni odmah po ulasku u stan. Takvo podešavanje ne hladi prostor brže, već samo tera uređaj da radi jače i duže. Mnogi veruju da će se prostorija tako brže rashladiti, ali klima uređaj funkcioniše drugačije,  on postepeno spušta temperaturu bez obzira na to koliko nisko je podešen termostat.

Nemci posebnu pažnju posvećuju i roletnama. Tokom najtoplijeg dela dana spuštaju ih na osunčanoj strani stana kako bi sprečili zagrevanje prostorija. Na taj način klima ima znatno manje posla, a potrošnja električne energije ostaje niža.

Redovno čišćenje filtera takođe igra važnu ulogu. Zaprljani filteri smanjuju efikasnost uređaja, pa klima troši više struje kako bi postigla isti efekat hlađenja.

Iako ne postoji čarobni trik koji će prepoloviti račun preko noći, kombinacija pravilnog korišćenja klime, održavanja umerene temperature i zaštite prostorija od direktnog sunca može da donese primetne uštede tokom cele sezone. Upravo zato mnogi Nemci ove navike primenjuju svakodnevno, smatrajući ih jednostavnim načinom da dom ostane prijatan čak i tokom najvećih letnjih vrućina.