Pravilo od dva sata predstavlja važnu granicu jer tokom slavlja meso često stoji na stolovima više sati, što može biti najveći rizik za zdravlje.

Ostaci od roštilja ne bi trebalo da stoje na sobnoj temperaturi duže od 120 minuta pre nego što se stave u frižider. Ako meso ostane na suncu dok odmarate, rizik od kvarenja se povećava sa svakim satom. Bakterije se u takvim uslovima brzo razmnožavaju, i to bez vidljivih znakova ili mirisa.

Kada se meso skloni u frižider, treba znati da ono ima ograničen rok trajanja. Ostaci od roštilja mogu se čuvati najviše tri do četiri dana. Na primer, meso pripremljeno u petak treba pojesti najkasnije do utorka ujutru. Frižider bi trebalo da bude podešen na temperaturu od 4°C ili nižu kako bi se očuvala bezbednost hrane. Takođe je važno koristiti posude sa dobrim poklopcem kako bi se sprečilo isušivanje mesa i prenošenje mirisa na druge namirnice.

Bez obzira na rokove, meso pre konzumacije treba uvek proveriti. Lepljiva ili sluzava površina na ćevapima ili krmenadlama može ukazivati na početak kvarenja. Neprijatan, kiselkast miris ili promena boje ka sivoj ili zelenkastoj nijansi takođe su znakovi da meso više nije bezbedno. Ako postoji bilo kakva sumnja koliko je meso stajalo pre hlađenja, sigurnije je da se baci nego da se rizikuje.

Zdravlje treba da bude važnije od količine preostalih ostataka.

Prilikom podgrevanja, meso ne bi trebalo samo blago zagrejati, već ga treba dovesti do temperature na kojoj je u sredini potpuno vrelo, idealno iznad 70°C. Najbolji način je zagrevanje u rerni ili tiganju uz dodatak malo vode ili bujona kako bi se ravnomerno zagrejalo i zadržalo sočnost. Mikrotalasna pećnica je brza opcija, ali može ostaviti hladne delove, što nije bezbedno za osetljivije osobe.

Video: