Sremuš, poznat i kao divlji ili medveđi luk, poslednjih godina ponovo dobija pažnju ljubitelja prirodne ishrane i lekovitog bilja. Ova samonikla biljka, koja raste u šumama i vlažnim područjima, vekovima je poznata po svojim blagotvornim svojstvima, a stručnjaci ističu da može imati pozitivan uticaj na organizam.

Još su stari Rimljani poznavali lekovita svojstva sremuša, a danas ga mnogi smatraju jednim od najkorisnijih prolećnih darova prirode. Sezona ove biljke počinje već u martu, dok su april i maj period kada se najčešće koristi u ishrani.

Prema rečima Momčila Antonijevića, novinara i narodnog travara, prvi listovi sremuša već su se pojavili na pijacama. On objašnjava da je biljka najlekovitija u ranim prolećnim mesecima, dok još nije procvetala.

„List sremuša koristi se u ranim prolećnim mesecima, pre nego što biljka procveta, jer tada ima najviše korisnih sastojaka“, istakao je Antonijević gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Sremuš sadrži eterična ulja i jedinjenje alin, slično onom koje se nalazi u belom luku. Zbog toga se često koristi kao dodatak salatama i drugim jelima, a preporučuje se da se jede svež, dok traje njegova sezona.

Zašto se naziva medveđi luk

Sremuš je poznat i pod nazivom medveđi luk, jer se veruje da ga medvedi jedu nakon zimskog sna kako bi očistili organizam i obnovili energiju.

Prema rečima travara, ova biljka može pomoći u jačanju imuniteta, deluje antiseptički i može imati pozitivan efekat kod infekcija gornjih disajnih puteva. Takođe se smatra korisnom za detoksikaciju organizma.

Antonijević dodaje da se koren sremuša bere kasnije tokom godine, obično u avgustu, i da se koristi za podršku organima za varenje. Biljka može povoljno uticati i na kardiovaskularni sistem, jer doprinosi boljoj cirkulaciji.

Danas se sremuš može koristiti na različite načine – svež u salatama, kao dodatak jelima, u obliku kapi ili u vidu ulja koje se koristi u kulinarstvu.

Važno upozorenje prilikom branja

Stručnjaci upozoravaju da prilikom branja u prirodi treba biti oprezan, jer sremuš može ličiti na đurđevak, koji nije bezbedan za konzumaciju.

Najjednostavniji način da se biljke razlikuju jeste miris – listovi sremuša imaju karakterističan miris belog luka, dok đurđevak nema taj miris.

Ukoliko se pravilno prepozna i koristi dok je svež, sremuš može biti vredan dodatak prolećnoj ishrani i prirodnoj brizi o zdravlju.