Kiseli kupus je jedna od najomiljenijih zimskih namirnica. Generacijama je bio oslonac u ishrani – jačao imunitet, poboljšavao varenje i štitio od prehlada. Ali, postoji važna istina koju mnogi ne znaju: uprkos svim prednostima, on nije dobar za svakoga.
Fermentacija čini kupus pravom „hranljivom bombom“. Sadrži probiotike, vitamin C, B vitamine i vlakna – sve što telu treba tokom zime. Međutim, isti proces koji stvara korisne bakterije, stvara i veliku količinu soli. A tu se krije prvi problem.
Osobe sa visokim pritiskom treba da budu oprezne. So zadržava tečnost, opterećuje srce i može da izazove skok pritiska. Ni ispiranje kupusa ne uklanja so koja je već u listu – ostaje dovoljno da bude rizično.
Drugi problem imaju ljudi sa osetljivim varenjem. Iako fermentisana hrana mnogima pomaže, kod drugih izaziva nadutost, gasove i grčeve. Oni koji imaju sindrom nervoznih creva posebno teško podnose kiseli kupus – čak i u malim količinama.
Treća grupa su osobe sa gastritisom, kiselinom i refluksom. Kupus je prirodno kiseo i može da pojača gorušicu i bol u želucu. Slika je još gora kada se jede zajedno sa suvim mesom, kobasicama i masnim jelima – kombinacija koja često „napada“ stomak.
To ne znači da je kiseli kupus loš. Naprotiv – za većinu ljudi on je izuzetno zdrav. Ali nije univerzalno „lekovit“. Ako postoji visok pritisak, problemi sa bubrezima, želudac ili varenje – potrebno je slušati svoje telo i konsultovati se sa stručnjakom.
Lekcija je jednostavna: zdravo nije uvek zdravo za sve.
Kiseli kupus ostaje deo tradicije, zimskih ručkova, mirisa doma i toplih sećanja. Ali tradicija ne sme biti važnija od zdravlja. Nekome je on saveznik, nekome – okidač tegoba. Razlika je samo u tome ko ga jede.
Najvažnije je da se ne uzima „po navici“, već pametno i umerenо. Zdravlje uvek ide pre svega, pa čak i pre sarme.
