Postoji li išta lepše od mirisa domaćeg pekmeza od šljiva koji se širi kuhinjom? Još ako ga namažeš na hrskavu krišku hleba, dodaš malo putera i uz to popiješ kafu ili čaj – dan ne može lepše da počne.
Ovaj recept sam zapisala od svoje baba Ruže dok sam još bila klinka. Još pamtim kako je stajala pored šporeta, lagano mešala varjačom i pričala mi: "Dugo ga kuvaj, nek’ bude gust da varjača stoji sama u njemu, tek tad je pravi!" Nikad u životu nisam jela lepši pekmez od njenog.
Volim da ga jedem direktno iz tegle kad mi se prijede nešto slatko, a bez griže savesti. Savršen je i za palačinke, krofne, kiflice, kolače… ma obogati svako testo.
Sastojci:
4 kg šljiva (očišćenih od koštica)
1/2 kašičice cimeta (po želji)
1/2 kašičice mlevenog karanfilića (po želji)
2–3 kašike ruma ili rum šećera (po želji)
Priprema:
Izaberite zrele, slatke šljive, dobro ih operite i izvadite koštice. Stavite ih u veliki lonac i kuvajte na umerenoj vatri. Mešajte polako, ali redovno, da ne zagori. Kako se dugo kuva, voda polako isparava, a voće postaje gušće i tamnije – tada se oslobađa onaj prirodni šećer iz šljiva.
Pekmez je gotov kad je toliko gust da varjača stoji uspravno u njemu. Tek pred kraj kuvanja, baba Ruža bi ubacila malo cimeta i ruma „za miris“.
Kad se smesa prohladi, sipajte je u sterilisane tegle. Baba je uvek preko stavila list celofana pre nego što ih hermetički zatvori – kaže, tako sigurno stoji do sledeće zime.
I dan-danas kad otvorim teglu, imam osećaj da je baba tu, negde iza mene, i da će mi reći: "E, sad uzmi krišku hleba i namaži, da vidiš šta je ukus detinjstva."
