Samo bez nervoze: Psihološki stres ostavlja jasan trag u telu, posebno obratite pažnju na ovaj deo

Vesti 25.06.2024 12:38 0

Istraživači su uzeli magnetnu rezonancu mozga ispitanika kako bi analizirali funkcije povezane sa emocionalnom regulacijom i spoznajom

žena

Shutterstock

Nova studija naučnika sa Univerziteta u Kaliforniji sugeriše da održavanje zdravog digestivnog trakta gostoljubivog za ,,dobre" bakterije može bolje opremiti mozak da se nosi sa emocionalnim i mentalnim stresom.

„Kada smo posmatrali visoko otporne pojedince, imali su više bakterija povezanih sa smanjenom upalom i zdravom barijerom creva“, kaže viši autor studije dr. Arpana Gupta za Everyday Health. Istraživanje, objavljeno ovog meseca u časopisu Nature Mental Health, takođe je otkrilo da otporni ljudi pokazuju nervnu aktivnost u regionima mozga povezanim sa poboljšanom kognicijom i emocionalnom regulacijom.

šećer

Shutterstock

 

Ovi rezultati dodatno podržavaju ideju da ono što jedemo ne može samo da utiče na naš mikrobiom creva – na trilione mikroorganizama koji žive u našem digestivnom traktu – već i na zdravlje našeg mozga, dodaje dr Gupta.

„Mislim da je najlakši način da utičete na mikrobiom creva kroz ishranu“, kaže ona, iako ova studija nije razmatrala kako ishrana utiče na stres. „Verujem da možemo da podržimo ovu vezu između creva i mozga tako što ćemo pratiti uravnoteženu, raznoliku ishranu koja je bogata vlaknima, probioticima, omega-3 masnim kiselinama i antioksidansima, dok u isto vreme minimiziramo potrošnju visoko prerađene hrane, dodatog šećera, veštačkih zaslađivača i prekomernog alkohola".

Jača barijera creva povezana je sa jačim emocionalnim zdravljem 

Za studiju, Gupta i njen tim ispitali su 116 ljudi o njihovoj otpornosti - kao što je poverenje sopstvenim instinktima i pozitivno prihvatanje promena. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe, jedna u kojoj su bili ljudi visoko rangirani u otpornosti i druga u kojoj su oni bili nisko rangirani. 

Istraživači su uzeli magnetnu rezonancu mozga ispitanika kako bi analizirali funkcije povezane sa emocionalnom regulacijom i spoznajom. Takođe su prikupili uzorke stolice kako bi utvrdili koji mikrobi žive u crevima.  

Pojedinci u visoko otpornoj grupi bili su manje anksiozni i depresivni i manje osuđujući. Imali su manje uočenog stresa i manje neuroticizma (manje emocionalne stabilnosti), i bila je manja verovatnoća da će doživeti katastrofu i veća je verovatnoća da će zadržati nivo glave. MRI je takođe pokazao moždanu aktivnost povezanu sa većom emocionalnom regulacijom i spoznajom u grupi sa visokom otpornošću u poređenju sa grupom sa niskom otpornošću. 

devojka

Shutterstock

 

Aktivnost mikrobioma u grupi sa visokom otpornošću razlikovala se od one u grupi sa niskom rezistencijom. U osnovi, mikrobiomi kod visoko rezistentnih pojedinaca luče metabolite (hemijske prenosioce) i pokazuju aktivnost gena povezana sa terapeutskim svojstvima, slabom upalom i jakom crevnom barijerom. 

Rezultati su pokazali da je veća verovatnoća da će oni u grupi sa niskim otporom imati slabu crevnu barijeru, inače poznatu kao creva koja propuštaju. Ovo stanje je uzrokovano upalom i smanjuje sposobnost crevne barijere da apsorbuje hranljive materije dok blokira toksine. 

Stiven Lupe, gastrointestinalni psiholog i direktor bihejvioralne medicine na odeljenju za gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu na Klivlendskoj klinici, vidi ove nalaze kao dodatni dokaz da mikrobiom creva može biti uključen u niz neuroloških, mentalnih i funkcionalnih gastrointestinalnih poremećaja. 

„Studija ide dug put ka uspostavljanju razloga za razmatranje lečenja ne samo psiholoških poteškoća, već i gastrointestinalnih problema za koje se pokazalo da su povezani sa psihološkim stresom na holistički način“, dr. Lupe, koja nije bila uključena u studiju, kaže Svakodnevno zdravlje. ,,Možemo početi da gledamo na ishranu koja je optimizovana za raznolikost crevnog mikrobioma kao tretman za psihološki stres, kao i za fiziološko funkcionisanje."

Mogući način za rešavanje drugih zdravstvenih problema povezanih sa stresom 

Pored pogoršanja emocionalnih i mentalnih problema, hronični stres je povezan sa mnogim bolestima, uključujući hipertenziju, bolesti srca, gojaznost, dijabetes tipa 2 i artritis. 

„Stres je povezan sa pojavom i napredovanjem nekoliko bolesti“, kaže Gupta. 

„Ako bismo mogli da povećamo otpornost, onda bi to moglo pomoći u prevenciji brojnih bolesti. Tada zapravo govorimo o prevenciji, a ne o lečenju”. 

žena

Shutterstock

 

Kao što studija sugeriše, usvajanje obrazaca zdrave ishrane može unaprediti zdravlje creva i, ujedno, povećati otpornost na stres. Gupta takođe naglašava da je rad direktno na mentalnom stavu često ključan za smanjenje stresa.  

„Mislim da bi svesnost i neosuđivanje – pokazivanje ljubaznosti i zahvalnosti – moglo da pomogne“, kaže ona. ,,Neka istraživanja su pokazala da vođenje dnevnika zahvalnosti može smanjiti stres." 

 

 

Bonus video:

 

 

Komentari (0)
Loading