Do srčanog udara dolazi kada nema dovoljno krvi u srčanom mišiću. Bez pravilnog protoka krvi i kiseonika, srčani mišić počinje da odumire, što uzrokuje srčani udar koji može dovesti do trajnog oštećenja srca ako se ne leči ispravno i na vreme.
Prema američkom Nacionalnom institutu za srce, pluća i krv, najčešći uzrok srčanog udara je bolest koronarnih arterija – srčano oboljenje koje izaziva nakupljanje plaka u arterijama.
Veći rizik od srčanog udara uzrokuju:
- Visok krvni pritisak
- Visok holesterol
- Dijabetes
- Pušenje i pasivno pušenje
- Gojaznost
- Loša ishrana i sedentaran način života.
Koji su simptomi srčanog udara i kada potražiti pomoć?
Simptomi srčanog udara mogu se razlikovati od osobe do osobe. Dok su neki simptomi blagi (ili čak nepostojeći), drugi mogu biti ozbiljni. Prema klinici Mejo, neki od najčešćih simptoma srčanog udara su:
- Bol u grudima
- Vrtoglavica
- Mučnina
- Bol u ruci ili ramenu
- Hladan znoj
- Kratkoća daha
- Bol u vratu, vilici ili leđima
Ako primetite bilo kakve simptome srčanog udara, odmah pozovite hitnu pomoć. Čak i ako niste sigurni da li se radi o srčanom udaru, bolje je potražiti pomoć kako bi lekari mogli da dijagnostikuju i leče sve moguće uzroke vaših simptoma.
Očekivani životni vek nakon srčanog udara
Preživljavanje srčanog udara može značiti i povećan rizik od ponovnih srčanih udara. Naknadni srčani udari najverovatnije će se desiti u roku od 90 dana nakon prvog, što dodatno ugrožava životni vek pojedinca.
„Naknadni srčani udari u ovom osetljivom periodu mogu smanjiti očekivani životni vek za neverovatnih 50% u narednih pet godina. Procena rizika od drugog srčanog udara iznosi 54%, ali za pacijente koji se fokusiraju na prevenciju i optimizuju sve faktore rizika, taj rizik opada na 21%“, objašnjava za Well+Good kardiološkinja Niki Bart.
Shutterstock
Dodaje da, za prosečnog pacijenta, prevencija može značiti dodatnih 7,5 godina života bez srčanog udara.
Životni vek nakon srčanog udara takođe zavisi od toga koliko je godina osoba imala kada je doživela srčani udar. Evo nekoliko statističkih podataka prema dr Bart:
- Starije osobe, naročito one od 85 godina i starije, obično imaju najkraći očekivani životni vek nakon srčanog udara.
- Prema Američkom udruženju za srce, muškarci u proseku dožive prvi srčani udar sa 65 godina, a žene sa 72.
- Stope preživljavanja posle srčanog udara takođe zavise od starosti. Osobe starije od 65 godina imale su tri puta veće šanse da umru od srčanog udara u poređenju sa mlađim osobama uzrasta od 18 do 64 godine, prema studiji objavljenoj 2017. godine u časopisu Annals of Internal Medicine.
- Ista studija pokazala je da je verovatnoća smrti unutar 30 dana od srčanog udara bila 9,4% za starije osobe i 3% za mlađe.
Bart objašnjava da je razlog tome to što starije osobe često imaju više hroničnih zdravstvenih problema, što doprinosi sporijem oporavku, kao i činjenica da obično doživljavaju ozbiljnije srčane udare. Takođe napominje da i mlađe osobe sa više zdravstvenih problema u trenutku srčanog udara imaju kraći životni vek.
Koliko vremena je potrebno za oporavak nakon srčanog udara?
Oporavak od srčanog udara izgleda drugačije za svaku osobu. Pošto su srce i telo svakog pojedinca različiti, vreme oporavka takođe može da varira.
Kardiološkinja Stefani Sosije (Stephanie Saucier) napominje da oporavak zavisi od toga da li je osoba imala značajne ožiljke na srcu nakon udara ili da li su se pojavile opasne aritmije.
Shutterstock
„Srca nekih ljudi se nikada u potpunosti ne oporave od srčanog udara. Drugi, uz pomoć intervencija i adekvatnih lekova, mogu očuvati funkciju srčanog mišića. Pacijente često pregledamo između 45 i 90 dana nakon srčanog udara kako bismo procenili da li se srčana funkcija poboljšala ili oporavila“, dodaje Sosije.
Dr Bart navodi da oporavak može trajati od dve nedelje do više od tri meseca. Sve zavisi od vrste srčanog udara, primenjenog lečenja, brzine reakcije na sam napad i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta.
Kako produžiti životni vek nakon srčanog udara?
Ukoliko ste preživeli srčani udar i želite da produžite svoj životni vek, kardiološkinje savetuju sledeće promene i oblike lečenja:
- Redovni pregledi kod kardiologa nakon srčanog udara.
- Ishrana bogata vlaknima, sa niskim udelom zasićenih i trans masti – uključujući voće, povrće, integralne žitarice, orašaste plodove, piletinu ili ribu.
- 150 minuta vežbanja umerene jačine nedeljno – kao što su hodanje, lagano dizanje tegova ili plivanje.
- Ograničavanje unosa alkohola i duvana. Alkohol povećava rizik od ponovnog srčanog udara jer podiže nivo triglicerida – masnoća koje mogu začepiti krvne sudove. Takođe pojačava upalne procese i podstiče nakupljanje lipida u plakovima unutar arterijskih zidova.
- Uključivanje u program rehabilitacije za srčane bolesnike.
- Uzimanje svih propisanih lekova – kao što su aspirin, lekovi za razređivanje krvi, beta blokatori, statini i lekovi za regulaciju krvnog pritiska.
- Upravljanje faktorima rizika – uključujući lečenje stanja kao što su visok holesterol, povišen krvni pritisak, hronični stres i dijabetes.
Kako sprečiti srčani udar?
Srčani udari i drugi srčani problemi ponekad se mogu sprečiti, ali postoje i faktori koji su van vaše kontrole – poput genetike.
Shutterstock
„Ako je neko od vaših roditelja, braće ili sestara doživeo srčani udar, naročito u mlađim godinama, onda ste i vi u većem riziku, pa bi trebalo da odete na pregled i, ako je potrebno, dobijete odgovarajuće lečenje“, objašnjava dr Bart.
Promenljivi faktori rizika, koje možete lečiti, smanjiti ili poboljšati, uključuju:
- visok holesterol
- dijabetes
- visok krvni pritisak
- gojaznost
- pušenje
- ishranu
- fizičku aktivnost
- san
- stres
„Postoji međusobna povezanost između ovih faktora rizika, pa optimizacija jednog može pozitivno uticati i na ostale“, dodaje Bart.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
