Rizik od demencije se smanjuje: Navika za koju svi mislimo da je štetna, može da poboljša zdravlje mozga

Korišćenje tehnologije moglo bi biti povezano sa manjim rizikom od demencije, otkriva studija.

Prva generacija ljudi koja je zapravo u velikoj meri bila izložena tehnologiji sada je blizu starosti, pa se nameće pitanje kako je njena upotreba uticala na njihov rizik od kognitivnog opadanja?

Na to pitanje pokušali su da odgovore naučnici sa dva univerziteta u Teksasu u novom istraživanju, objavljenom u časopisu Nature Human Behavior. Meta-analiza (pregled prethodnih studija) bavila se ,,hipotezom digitalne demencije", koja tvrdi da doživotna upotreba tehnologije može povećati zavisnost od nje i oslabiti naše kognitivne sposobnosti tokom vremena.

,,Tvrdimo da je mozak koji je zaista aktivan u mladosti i u srednjim godinama kasnije otporniji", rekao je dr Amit Sačdev, medicinski direktor odeljenja za neurologiju i oftalmologiju na Univerzitetu Michigan State, koji nije učestvovao u studiji, prenosi CNN.

Međutim, autori istraživanja otkrili su da hipoteza o digitalnoj demenciji možda nije tačna: njihova analiza 57 studija koje su obuhvatile ukupno 411.430 starijih osoba pokazala je da je korišćenje tehnologije povezano sa 42% nižim rizikom od kognitivnih oštećenja. To je definisano kao dijagnoza blagog kognitivnog oštećenja ili demencije, ili kao lošiji rezultati na testovima kognitivnih sposobnosti.

Shutterstock

U istraživanju su pod ,,tehnologijom" podrazumevali različite oblike digitalnih alata – poput računara, pametnih telefona, interneta, mejla, društvenih mreža, ali i kombinaciju svega navedenog.

,,Ono što je ohrabrujuće jeste to što su ti efekti zabeleženi i u studijama koje su uzimale u obzir i druge faktore poput obrazovanja, prihoda i životnog stila. To znači da efekat nije jednostavno posledica opšteg zdravstvenog stanja mozga", rekao je dr Džared Bendž, jedan od vodećih autora studije i vanredni profesor na Odeljenju za neurologiju Medicinskog fakulteta Dell na Univerzitetu Teksas u Ostinu.

Naučnici su analizirali osam baza podataka koje su obuhvatale relevantne studije objavljene do 2024. godine. U konačnu analizu uključili su 57 studija – od kojih je 20 pratilo učesnike tokom perioda od otprilike šest godina, dok su preostalih 37 bile presečne studije, koje prate zdravstveno stanje i ishode u jednom trenutku. Učesnici su na početku istraživanja u proseku imali 68 godina.

Iako je uopšteno korišćenje tehnologije bilo povezano sa manjim rizikom od kognitivnog opadanja, rezultati povezani s korišćenjem društvenih mreža bili su neujednačeni, navode autori studije. Nijedna od ukupno 136 studija koje su autori pregledali nije prijavila povećan rizik od kognitivnih oštećenja u korelaciji sa korišćenjem tehnologije – konzistentnost koja je ,,zaista prilično retka", istakao je pomoćni autor studije dr Majkl Skalin, profesor psihologije i neuro­nauke na Univerzitetu Bejlor.

Shutterstock

,,Ovo je zaista dobro organizovana i sprovedena meta-analiza koja obuhvata praktično čitavo istraživačko polje u poslednjih 18 do 20 godina", rekao je dr Kristofer Anderson, šef odeljenja za moždani udar i cerebrovaskularne bolesti u Brigham and Women’s Hospital u Bostonu, koji nije učestvovao u istraživanju.

Ali ako mislite da rezultati ovog istraživanja znače da možete slobodno koristiti tehnologiju koliko god želite jer neće uticati na vaš mozak – to baš i nije tako.

,,Naša otkrića nisu opšta potvrda besmislenog 'surfovanja'", rekao je Bendž, koji je takođe klinički neuropsiholog u Sveobuhvatnom centru za pamćenje UT Health Austin. "Ona samo sugerišu da je generacija koja nam je dala internet pronašla načine da iz ovih alata izvuče određene pozitivne koristi za mozak."

Uprkos tome što je ovo istraživanje bilo važno i obuhvatno, i dalje postoji mnogo nepoznanica o tome kako tačno različiti aspekti korišćenja tehnologije utiču na zdravlje mozga.

Upotreba tehnologije i zdravlje mozga

Jedno od ograničenja studije jeste to što ne sadrži detalje o tome kako su ljudi tačno koristili tehnološke uređaje, rekli su stručnjaci. Kao rezultat toga, ostaje nejasno da li su učesnici koristili računare ili telefone na načine koji su bili mentalno stimulativni, niti je jasno koji oblici korišćenja tehnologije mogu imati najjaču povezanost sa očuvanjem kognitivnih funkcija.

Nedostatak informacija o količini vremena provedenog uz tehnologiju znači i to da nije poznato postoji li neka štetna granica korišćenja ili je možda čak i minimalna upotreba dovoljna za postizanje određenih kognitivnih koristi, naveo je dr Anderson.

Na takva pitanja teško je dati odgovor zbog toga što je tehnologija danas sveprisutna, istakao je dr Sačdev.
,,Teško je izolovati pojedinačnu izloženost tehnologiji i njen konkretan efekat, a meriti čitav ekosistem izloženosti tehnologiji i… njihov ukupni uticaj bio bi još veći izazov."

Shutterstock

„Osim toga, vrlo je teško proceniti koliko ove rezultate možemo primeniti na buduće generacije, s obzirom na to koliko je danas tehnologija sveprisutna – ljudi su joj izloženi doslovno od rođenja“, rekao je dr Anderson. „Kada razmislimo o tome s kakvom je tehnologijom ova generacija bila u kontaktu ranije u životu, govorimo o vremenu kada ste morali zaista da se potrudite da biste je koristili“, dodao je.

Takođe, dr Bendž je napomenuo da su mozgovi učesnika već bili potpuno razvijeni. Istraživanje bi moglo podržati alternativu hipotezi o digitalnoj demenciji – a to je teorija kognitivne rezerve. Ta teorija „tvrdi da izloženost složenim mentalnim aktivnostima vodi ka boljem kognitivnom blagostanju u starijoj dobi“, čak i u slučaju promena na mozgu koje su povezane sa starenjem, navodi se u istraživanju.

Shutterstock

Moguće je da tehnologija može smanjiti rizik od kognitivnog opadanja tako što pomaže da ostanemo neurološki aktivniji, rekao je dr Sačdev. Korišćenje tehnologije može takođe podstaći društvenu povezanost, a poznato je da se društvena izolacija povezuje s većim rizikom za razvoj demencije.

Takođe je moguće, kažu stručnjaci, da starije osobe koje koriste tehnologiju možda već imaju aktivniji i otporniji mozak, što može objasniti njihovu veću sklonost korišćenju tehnologije.

Umereno korišćenje tehnologije

Zaključci o najboljim praksama za korišćenje tehnologije u vezi sa kognitivnim zdravljem ne mogu se izvući iz ovog istraživanja zbog nedostatka podataka o navikama korišćenja učesnika, rekli su stručnjaci. Ipak, ,,ono podržava ideju da je uravnotežena kombinacija različitih aktivnosti verovatno najkorisnija, što je u skladu sa ostatkom literature na ovu temu", rekao je dr Anderson.

„Ovo istraživanje je verovatno najznačajnije zbog toga što nas na neki način smiruje jer je pokazalo da ne postoji povezanost između umerene upotrebe tehnologije i kognitivnog opadanja.“ Najbolje je, kaže dr Sačdev, koristiti tehnologiju umereno. Takvo korišćenje trebalo bi da bude korisno na neki način – bilo da nas dodatno uveseljava, povezuje sa drugima, pomaže da se kreativno izrazimo ili intelektualno stimulira. ,,Važno je da ima neku svrhu", dodaje on.

Shutterstock

Međutim, ako primetite peckanje u očima ili napetost u vratu od predugog boravka pred ekranom, to je znak da previše koristite tehnologiju. „Previše bilo čega može biti loše“, rekao je dr Sačdev.

Mnogi stariji ljudi ustručavaju se da se upuste u digitalni svet jer misle da je previše komplikovano za njih. No, istraživanja pokazuju da čak i osobe sa blažim oblikom demencije mogu naučiti koristiti tehnologiju – iako to ponekad može biti izazovno, upravo ta vrsta izazova podstiče mozak, ističe dr Skalin.

 

Bonus video: