Kako ljudi ulaze u srednje i starije životno doba, prelomi i srčane bolesti postaju sve veća briga. Stariji odrasli imaju visoku stopu smrtnosti nakon preloma kuka, a vodeći uzrok smrti kod odraslih starijih od 65 godina jeste srčana bolest.
Imajući to u vidu, istraživači sa Univerziteta Sautempton u Ujedinjenom Kraljevstvu objavili su rad u časopisu Frontiers in Aging, u kojem su podelili svoja otkrića o povezanosti prehrambenih navika sa rizikom od preloma i smrtnosti od srčanih bolesti kod starijih osoba.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
Tokom 20 godina praćenja učesnika istraživanja, naučnici su otkrili da osobe koje su imale „zdravije“ prehrambene navike imaju manji rizik od preloma i smrtnosti usled srčanih bolesti.
Šta je to „zdrava“ ishrana?
Lekari često savetuju svoje pacijente koje bi preventivne mere trebalo da preduzmu kako bi sprečili osteoporozu i srčana oboljenja, posebno u starijem životnom dobu. Osteoporoza uzrokuje slabe i lomljive kosti, što može dovesti do povećanja broja preloma. Budući da su prehrambene navike važan faktor u očuvanju zdravlja, naučnici često istražuju da li su aktuelne preporuke i dalje važeće, i prilagođavaju ih ukoliko dođu do novih saznanja.
Nova studija istraživala je kako razborita ishrana i unos kalcijuma dugoročno utiču na prelome kostiju i smrtnost usled srčanih bolesti kod starijih osoba. Kalcijum je ključan za zdravlje kostiju, dok se ishrana bogata voćem, povrćem i zdravim mastima povezuje sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti.
Shutterstock
Naučnici su zdravu ishranu opisali kao onu „koju karakteriše veći unos voća, povrća, integralnih žitarica i masne ribe, uz manji unos belog hleba, pomfrita, šećera i punomasnih mlečnih proizvoda“.
U istraživanju je učestvovalo skoro 3000 starijih osoba – 47% žena i 53% muškaraca. Pristali su na kućne i kliničke posete, kao i na uvid u svoje zdravstvene podatke, kako bi naučnici mogli da prate njihovo zdravlje. Takođe su popunili upitnike o ishrani i životnim navikama.
Unos kalcijuma može uticati na kardiovaskularni rizik
Tokom 20 godina praćenja, prelome kuka zadobilo je dva odsto muškaraca i pet odsto žena. Bilo kakvu vrstu preloma imalo je 22% žena i devet odsto muškaraca. Smrtnost usled kardiovaskularnih bolesti zabeležena je kod 11% muškaraca i pet odsto žena.
Zabeležena je blaga povezanost između zdrave ishrane i smanjenog rizika od preloma kuka. Ljudi koji su generalno praktikovali zdraviji način ishrane imali su nešto manji rizik od ove vrste preloma. Iako unos kalcijuma nije direktno smanjio rizik od preloma, pokazao je zaštitni efekat kada je reč o smrtnosti od srčanih bolesti.
Shutterstock
Naučnici su takođe otkrili da su učesnici sa razboritijom ishranom bili fizički aktivniji i ređe su imali istoriju pušenja. S druge strane, oni sa nižim nivoima fizičke aktivnosti i istorijom pušenja imali su povećan rizik od preloma i kardiovaskularnih bolesti.
Ovo istraživanje naglašava značaj javnozdravstvene edukacije o pravilnom izboru ishrane i životnih navika, posebno kada ljudi uđu u srednje i starije godine. Preventivne mere za unapređenje zdravlja kostiju, kao što je povećan unos kalcijuma putem ishrane, mogu imati i dodatne koristi za zdravlje srca.
Istraživanje pokazuje „povezanost, ali ne nužno i uzročnost“
Dr Čeng-Han Čen, interventni kardiolog i medicinski direktor programa za strukturalne bolesti srca u Medicinskom centru ,,Saddleback", komentarisao je za Medical News Today rezultate istraživanja:
„Budući da se radi o opservacionom istraživanju, nije jasno da li je ta povezanost uzročna ili je rezultat drugih povezanih faktora, poput fizičke aktivnosti i povišenog krvnog pritiska, koji su snažnije povezani sa ishodom“, istakao je Čen, koji nije bio uključen u samo istraživanje.
Takođe je primetio da su „ovakve dugoročne opservacione studije korisne za pronalaženje povezanosti između više faktora, ali su manje korisne kada je u pitanju određivanje pravog uzroka i posledice.“
Shutterstock
Svoje mišljenje o studiji dao je i Timoti Gibson, ortopedski hirurg i medicinski direktor centra ,,MemorialCare Joint Replacement Center". On je naglasio da rezultati pokazuju samo povezanost između zdrave ishrane i rizika od preloma:
„Ovakva vrsta istraživanja može pokazati povezanost, ali ne nužno i uzročnost“, izjavio je Gibson. „Ipak, ona može pružiti korisne informacije za kreiranje smernica javnog zdravlja.“
Gibson je istakao i da ga je iznenadilo što istraživanje nije potvrdilo jaču povezanost između pridržavanja zdravije ishrane i manjeg rizika od preloma kuka. Kao potencijalno ograničenje istakao je i to što su podaci o ishrani bili samoprijavljeni, što, prema njegovim rečima, predstavlja jedan od manje pouzdanih aspekata istraživanja.
Saveti stručnjaka za zaštitu zdravlja kostiju i srca
Džon P. Higins, sportski kardiolog sa Medicinskog fakulteta McGovern na UTHealth u Hjustonu, podelio je korisne savete o ishrani i životnim navikama koje bi trebalo usvojiti kako starimo, s ciljem očuvanja zdravlja srca i kostiju.
Shutterstock
„Postoji više stvari koje možete da radite i namirnica koje možete da konzumirate, a koje pozitivno utiču na zdravlje i srca i kostiju“, rekao je Higins.
Fizička aktivnost kao ključ
Kao prvi korak, preporučuje vežbe sa opterećenjem, koje su korisne i za kardiovaskularno zdravlje i za jačanje kostiju:
- Hodanje
- Trčanje
- Ples
- Dizanje tegova
„Ove aktivnosti poboljšavaju rad srca, jačaju kosti i pomažu u očuvanju njihove gustine i čvrstoće kako starimo“, objašnjava Higins. Takođe preporučuje i treninge snage, kao i vežbe istezanja i ravnoteže, koje dodatno podržavaju opšte fizičko zdravlje.
Prehrambene preporuke
Uz fizičku aktivnost, Higins naglašava važnost pravilne ishrane. Preporučuje:
Lisnato zeleno povrće poput kelja, spanaća i raštana, koje su bogate vitaminom K, kalcijumom i drugim hranljivim materijama koje podupiru zdravlje kostiju.
Ove namirnice takođe sadrže antioksidanse koji smanjuju upalne procese, što je korisno za zdravlje srca.
Shutterstock
Masna riba, integralne žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i biljna mleka obogaćena kalcijumom takođe doprinose jačanju i srca i kostiju.
Higins zaključuje da se kombinovanjem ishrane koja štiti srce i aktivnostima koje jačaju kosti može značajno doprineti celokupnom zdravlju i prevenciji bolesti u starijem životnom dobu.
Bonus video:
