Prirodno se nalazi gotovo isključivo u namirnicama životinjskog porekla, poput mesa, ribe, mleka, mlečnih proizvoda i jaja.

Nakon unosa, vitamin B12 se oslobađa u želucu uz pomoć želudačne kiseline i enzima, a zatim se vezuje za posebne proteine koji omogućavaju njegovu apsorpciju. Najveći deo zaliha skladišti se u jetri, zbog čega organizam može da funkcioniše mesecima, pa čak i godinama pre nego što se pojave prvi znaci nedostatka.

Ovaj vitamin ima brojne važne uloge u organizmu. Učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i sprečava razvoj određenih oblika anemije, neophodan je za pravilan rad mozga i nervnog sistema, učestvuje u sintezi DNK i RNK, doprinosi stvaranju energije i smanjenju osećaja umora, a zajedno sa vitaminima B6 i B9 pomaže u regulaciji nivoa homocisteina, čime doprinosi očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Takođe ima važnu ulogu u održavanju zdravlja kostiju, kože, kose i noktiju.

Do manjka vitamina B12 najčešće dolazi zbog nedovoljnog unosa hrane životinjskog porekla, poremećaja apsorpcije ili upotrebe pojedinih lekova koji ometaju njegovo iskorišćavanje. Veći rizik imaju starije osobe, vegetarijanci i vegani, trudnice, dojilje, osobe sa bolestima digestivnog sistema, kao i oni koji koriste lekove za smanjenje želudačne kiseline ili terapiju dijabetesa.

Simptomi nedostatka često se razvijaju postepeno i mogu biti nespecifični. Među najčešćim su hronični umor, slabost, bledilo, glavobolja, otežana koncentracija, nervoza, trnjenje ruku i nogu, grčevi u mišićima, gubitak apetita i otežano disanje. Ukoliko se deficit ne prepozna i ne leči, može dovesti do ozbiljnijih komplikacija, poput neuroloških oštećenja, depresije, anemije, osteoporoze, problema sa vidom, upale jezika, pa čak i erektilne disfunkcije kod muškaraca.

Stručnjaci preporučuju da odrasli povremeno kontrolišu nivo vitamina B12 analizom krvi, naročito ako pripadaju rizičnim grupama ili imaju simptome koji mogu ukazivati na njegov nedostatak. Kod dece u razvoju, trudnica i dojilja kontrole mogu biti češće.

Kod većine zdravih osoba dovoljan unos vitamina B12 obezbeđuje se raznovrsnom ishranom bogatom namirnicama životinjskog porekla. Kada to nije moguće ili postoji poremećaj apsorpcije, lekar može preporučiti suplementaciju u obliku tableta, kapsula, kapi ili drugih preparata, u dozi prilagođenoj individualnim potrebama.

Važan pokazatelj statusa vitamina B12 jeste i nivo homocisteina u krvi. Kada nema dovoljno vitamina B12, B6 i folata, koncentracija homocisteina raste, što može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući aterosklerozu, koronarnu bolest srca i moždani udar.

Iako se najčešće govori o nedostatku vitamina B12, moguće su i povišene vrednosti u krvi. One se uglavnom ne dovode u vezu sa prekomernim unosom hrane ili suplemenata, već mogu biti povezane sa određenim oboljenjima, poput bolesti jetre, bubrega, dijabetesa ili pojedinih hematoloških i malignih bolesti. Zbog toga svako značajno odstupanje od referentnih vrednosti zahteva dodatnu medicinsku procenu.

Referentne vrednosti vitamina B12 razlikuju se u zavisnosti od laboratorije, ali se kod odraslih normalnim uglavnom smatra raspon od oko 200 do 600 pg/ml. Vrednosti ispod 150 pg/ml mogu ukazivati na deficit, dok rezultati iznad 800 pg/ml zahtevaju dodatna ispitivanja.

Preporučeni dnevni unos za odrasle osobe iznosi 2,4 mikrograma, dok su potrebe nešto veće tokom trudnoće i dojenja. Najbogatiji prirodni izvori ovog vitamina su jetra, govedina, svinjetina, živinsko meso, riba poput lososa i sardine, školjke, mleko, sir, jogurt, jaja, kao i pojedine obogaćene namirnice i proizvodi od soje. Redovna i uravnotežena ishrana ostaje najbolji način za održavanje optimalnog nivoa vitamina B12 i očuvanje opšteg zdravlja.