Nova studija, koja je objavljena u časopisu Neurology, medicinskom žurnalu Američke akademije za neurologiju, otkrila je da su odrasle osobe koje su konzumirale veštačke zaslađivače imale znatno brži pad pamćenja i kognitivnih sposobnosti, posebno ako su bile mlađe od 60 godina ili su imale dijabetes.

Istraživači su pratili skoro 13.000 odraslih osoba kako bi ispitali uticaj sedam niskokaloričnih ili bezkaloričnih zaslađivača — aspartama, saharina, acesulfama K, eritritola, ksilitola, sorbitola i tagatoze — na zdravlje njihovog mozga. Učesnici su u proseku imali 52 godine, a njihov razvoj situacije praćen je približno osam godina.

Na početku studije, učesnici su popunjavali detaljne upitnike o ishrani u kojima su opisivali šta su jeli i pili tokom prethodne godine. Istraživači su ih potom podelili u tri grupe na osnovu ukupnog unosa zaslađivača.

Zaslađivači ispitani u ovoj studiji često se dodaju u ultraprerađene proizvode, uključujući vodu sa ukusima, bezalkoholna osvežavajuća pića, energetska pića, jogurte i deserte koji se reklamiraju kao niskokalorični. Nekoliko njih se takođe prodaje odvojeno za upotrebu u kafi, čaju, kuvanju ili pečenju.

Zaslađivač

Aspartam se, na primer, nalazi u proizvodima kao što su gazirana pića bez šećera i nekim žvakama bez šećera. Acesulfam K se obično koristi u dijetalnim pićima i niskokaloričnim proizvodima, dok je eritritol osnovni sastojak u mnogim namirnicama prilagođenim keto i ishrani sa niskim sadržajem ugljenih hidrata. Saharin je glavni sastojak poznatog brenda zaslađivača.

Ljudi u grupi sa najnižom potrošnjom prosečno su unosili 20 miligrama dnevno, dok su oni u grupi sa najvišom potrošnjom prosečno unosili 191 miligram. U slučaju aspartama, količina koju je unosila grupa sa najvišom potrošnjom bila je približno jednaka količini aspartama u jednoj limenci dijetalnog osvežavajućeg napitka.

Učesnici su radili procene kognitivnih sposobnosti na početku, na sredini i na kraju studije. Testovi su merili nekoliko aspekata funkcije mozga, uključujući verbalnu fluentnost, radnu memoriju, prisećanje reči i brzinu obrade informacija.

Rezultati

Istraživači su otkrili da su ljudi koji su konzumirali najveće količine zaslađivača imali 62 posto brži pad ukupnih sposobnosti razmišljanja i pamćenja u odnosu na one koji su konzumirali najmanje, nakon što su uzeti u obzir starosno doba, pol, visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti i drugi relevantni faktori. Ova razlika bila je uporediva sa oko 1,6 dodatnih godina starenja.

Iako su rezultati značajni, istraživači navode da je potrebno još studija pre nego što se zaključi da veštački zaslađivači direktno utiču na zdravlje mozga.

Mozak

Učesnici u grupi sa umerenom potrošnjom doživeli su pad koji je bio 35 posto brži od pada primećenog u grupi sa najnižom potrošnjom. Ta razlika bila je uporediva sa približno 1,3 godine starenja.

Među učesnicima mlađim od 60 godina, oni koji su konzumirali najviše zaslađivača imali su brži pad verbalne fluentnosti i ukupnih kognitivnih performansi u odnosu na one koji su konzumirali najmanje. Ova povezanost bila je jača i među osobama sa dijabetesom u poređenju sa onima koji nemaju to stanje.

Najveći krivci

Šest zaslađivača — aspartam, saharin, acesulfam K, eritritol, sorbitol i ksilitol — bilo je povezano sa bržim padom ukupnih kognitivnih funkcija, posebno pamćenja. Tagatoza nije pokazala nikakav uticaj.

Krivci

Istraživači su naglasili da je potrebno više studija pre nego što se zaključi da su zaslađivači uzrok. Nalazi ukazuju na povezanost, što znači da bi drugi faktori mogli pomoći u objašnjenju ovog obrasca.

„Potrebno je više istraživanja kako bi se potvrdili naši nalazi i ispitalo da li bi druge zamene za rafinisani šećer, kao što su sos od jabuka, med, javorov sirup ili kokosov šećer, mogle biti delotvorne alternative“, izjavila je autorka studije dr Klaudija Kimie Suemoto.

 

Bonus video:

Video