Izborite se protiv truljenja mozga: Svakodnevno radimo nešto što mu jako smeta, stručnjaci izdali upozorenja

Svi smo to doživeli: jednog trenutka odlučimo da kliknemo na video koji deluje zanimljivo, a već sledećeg shvatimo da je prošlo sat vremena skrolovanja, jedva se sećamo šta smo upravo gledali i osećamo se mentalno iscrpljeno. I dok se uvek zaklinjemo da to više nikada nećemo uraditi (pa čak počnemo da razmišljamo o tome da nabavimo telefon na preklop), već sutradan, ili — ako ćemo biti iskreni — samo nekoliko sati kasnije, ponovo skrolujemo.

Postalo je toliko izraženo da je Oksfordova reč godine za 2024. bila „truljenje mozga“. Nesrećna stvarnost je da skrolovanje može prerasti u zavisnost, a to je navika sa kojom se mnogi od nas bore.

Neurolozi ispod objašnjavaju šta se tačno dešava u mozgu dok besciljno skrolujemo, zašto previše nekvalitetnog vremena provedenog pred ekranom može imati negativne posledice i kako konačno prekinuti naviku stalnog skrolovanja.

Šta se zapravo dešava u mozgu dok besciljno skrolujemo?

Besciljno skrolovanje (eng. ,,doomscrolling") rečnik Merijam-Vebster definiše (da, i to je zvanična reč!) kao provođenje „prekomernog vremena skrolujući kroz onlajn sadržaj (posebno vesti) zbog kojeg se osoba oseća tužno, uznemireno, ljutito i slično“. Prema rečima dr Anite Bansal, psihijatra u kompaniji Kaiser Permanente u Merilendu, svi smo podložni tome zbog načina na koji je naš mozak ustrojen.

„Ova sklonost ka neprekidnom konzumiranju vesti ili novosti tokom stresnih situacija zapravo je ugrađena u limbički sistem mozga preko amigdale, koja pomaže u pokretanju reakcije borbe ili bekstva“, kaže ona. „Naš mozak u suštini neprestano traži opasnost, što nas tera da potražimo sledeću informaciju.“ Tako se stvara ciklus u kojem pronalaženje sledećeg negativnog naslova zapravo pokreće lučenje hemikalije povezane sa osećajem nagrade u mozgu.

Dastin Hajns, neuronaučnik i profesor psihologije na Univerzitetu Nevada u Las Vegasu, kaže da što više skrolujemo, to nam je teže da prestanemo.

„Imamo osećaj da bi svaki sledeći prelazak prstom mogao da otkrije nešto važno ili emocionalno snažno“, kaže on. „Vremenom sistemi pažnje i nagrade u mozgu počinju da nadjačavaju prefrontalni korteks, zbog čega je teže zaustaviti se.“

Zašto je previše nekvalitetnog vremena pred ekranom loše za vas

Suština je sledeća: nekvalitetno vreme pred ekranom (uključujući besciljno skrolovanje i „truljenje mozga“) ima veoma negativne posledice po mentalno zdravlje.

„Studije povezuju intenzivno korišćenje nekvalitetnog sadržaja sa lošijim emocionalnim stanjem i problemima mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost, depresija i osećaj straha ili ‘egzistencijalne anksioznosti’“, kaže dr Bansal. „Istraživanja takođe pokazuju da previše nekvalitetnog sadržaja narušava naše pamćenje, sposobnost planiranja i donošenja odluka — pojavu koja se popularno naziva ‘truljenje mozga’. To je povezano sa emocionalnom otupljenošću i kognitivnim preopterećenjem.“

Prema novijim istraživanjima, besciljno skrolovanje je posebno povezano sa slabijom samokontrolom, anksioznošću, strahom da ćemo nešto propustiti (FOMO), psihološkim stresom i niskim nivoom mentalnog blagostanja (odnosno opštim zadovoljstvom životom).

Kod mlađih osoba posledice se tu ne završavaju: dr Bansal upozorava da prekomerno vreme provedeno uz nekvalitetan sadržaj na ekranima može usporiti zdrav razvoj.

„Kao da njihov mozak koji se još razvija ne dobija dovoljno podsticaja koji su mu potrebni da bi izrastao u zdravu i emocionalno stabilnu odraslu osobu“, kaže ona, napominjući da rana istraživanja porede nekvalitetan onlajn sadržaj sa „brzom hranom za mozak“.

„Iako je i jedno i drugo u redu u umerenim količinama, stalna navika može dovesti do mentalne iscrpljenosti i iskriviti način na koji posmatrate svet“, dodaje dr Bansal.

Kako prekinuti naviku skrolovanja

Budimo realni: u današnje vreme potpuno prestati sa skrolovanjem verovatno nije realno. Međutim, postoje načini da se ta navika prekine i smanji vreme provedeno na telefonu.

„Digitalni reset ne znači nužno samo privremeni prekid korišćenja uređaja, već i stvaranje trajnih promena kako ne biste imali potrebu da posegnete za telefonom svaki put kada zazvoni obaveštenje“, kaže dr Bansal.

Spremni da prestanete sa skrolovanjem? Evo pet saveta stručnjaka koje možete isprobati pre nego što se odjavite.

Otežajte sebi skrolovanje

Prvi korak ka manjem skrolovanju jeste uklanjanje što većeg broja iskušenja, kako biste bili manje skloni da uopšte otvorite aplikaciju.

Hajns predlaže da počnete tako što ćete isključiti obaveštenja za aplikacije koje vas najviše privlače i ukloniti ih sa početnog ekrana (ako ne želite potpuno da ih obrišete).

„Učinite naviku težom tako što ćete isključiti obaveštenja, skloniti aplikacije sa početnog ekrana i zameniti skrolovanje nekom drugom aktivnošću koja donosi zadovoljstvo, poput šetnje ili razgovora. Male promene u okruženju često su delotvornije od pokušaja da se samo naterate da prestanete“, kaže Hajns.

Dr Bansal takođe predlaže da ekran telefona prebacite na crno-beli prikaz (što aplikacije čini manje stimulativnim) i uključite režim „ne uznemiravaj“.

Postavite vremensko ograničenje

Ako vam je teško da kontrolišete koliko dugo skrolujete, postavljanje ograničenja za korišćenje društvenih mreža može pomoći da vreme pred ekranom držite pod kontrolom.

„Pokušajte da podesite tajmer, koristite aplikaciju za ograničavanje vremena pred ekranom ili odredite određeno vreme u kalendaru kada ćete proveravati društvene mreže“, kaže dr Bansal.

Zamenite skrolovanje aktivnostima koje popravljaju raspoloženje

Umesto da vreme provodite skrolujući, bavite se aktivnošću koja je dobra za vaše mentalno zdravlje.

„Zamenite skrolovanje aktivnostima koje podržavaju vaše raspoloženje i zdravlje“, kaže dr Bansal. „To može uključivati vežbanje, boravak napolju, meditaciju, hobije i provođenje vremena sa prijateljima i porodicom.“

Kako biste sebi olakšali tu svesnu odluku, možete se unapred pripremiti tako što ćete napraviti „meni“ aktivnosti koje volite i koje možete izabrati kada dođe taj trenutak: na primer, kreativni rad, čitanje, šetnju ili pečenje kolača.

Napravite zone bez telefona

Otežavanje pristupa telefonu može vam pomoći da smanjite vreme koje provodite koristeći ga.

„Uspostavite zone bez telefona, kao što su spavaća soba, radni sto ili trpezarijski sto“, kaže dr Bansal.

Ako ga tokom dana držite van domašaja, to će takođe pomoći da smanjite potrebu da ga uopšte uzmete u ruke — van vidokruga, van misli.

Bonus video: