Rozi O’Donel se i dalje seća šta je prvo rekla Madoni kada su početkom devedesetih počele snimanje filma ,,A League of Their Own".

„Upravo sam bila odgledala film 'Truth or Dare', i nikada ranije nisam upoznala drugu ženu kojoj je majka umrla i koja nosi ime po svojoj majci, a zatim, kada odete na groblje, vidite svoje ime na nadgrobnom spomeniku“, priseća se O’Donelova u ovonedeljnom izdanju časopisa People. „Prva stvar koju sam joj rekla bila je: ’Moja mama je umrla kada sam bila mlada i ja sam takođe dobila ime po njoj’, i bilo je kao da smo u tom trenutku postale sestre.“

O’Donelova istražuje priču o svojoj majci, Rozan O’Donel, koja je umrla kada je Rozi imala deset godina, kao i o odgajanju sopstvene porodice od petoro dece, u svojoj novoj intimnoj monodrami ,,Common Knowledge", koja se otvara 22. jula u pozorištu ,,Daryl Roth Theater" u Njujorku.

Danas, kada se ona i Madona nađu, kaže: „Pričamo o deci. Jednostavno se družimo kada je ona u Njujorku.“

„Moram da kažem da je Madona odradila vraški dobar posao podižući tu decu“, nastavlja ona o šestoro dece svoje prijateljice.

„Kod nje je sve funkcionisalo pod strogo utvrđenim pravilima, dok je kod mene vladao potpuni haos. Njena deca, Lola i Roko, bi dolazila da se igraju kada su bili mali, i čim bi ona otišla, ja bih im dala po sladoled na štapiću i pustila crtaće. Kod nje im nije bilo dozvoljeno da gledaju TV. Ali ona je neverovatna majka i ta deca su koncertni pijanisti, umetnici i pevači. Ona je prilično fenomanalna. I sama je ćerka koja je ostala bez majke, čak i mlađa nego što sam ja bila kada je moja majka umrla.“ Madona je imala pet godina kada je njena majka, Madona Čikone, preminula od raka dojke.

Povratak korenima

Preseljenje u Irsku početkom 2025. godine navelo je O’Donelovu da se ponovo poveže sa svojom majkom po kojoj je dobila ime.

„Gde god bih pogledala, videla bih ljude koji liče na moju porodicu. Žene od 90 godina u supermarketu“, kaže ona. „Da je moja mama poživela, to bi bila ona. Kada sam počela da viđam te žene, počela sam da zamišljam kakav bi moj život bio da je ona ostala živa. Počela sam da pišem o njoj, o tome kako je to biti majka bez majke i kako je biti starija majka nebinarnog deteta (misleći na svoje najmlađe dete, Kleja, koji ima 13 godina). Predstava počinje danom kada je ona umrla, a završava se poslednjim put kada sam je videla.“

Intervju

„Pokušala sam da to napišem pre oko 10 godina i kada bih nastupala, rasplakala bih se, tako da nisam mogla to zaista da izvedem“, kaže ona. „A kada sam prvi put počela ovo da radim u Irskoj, nastupala sam po klubovima u Dablinu i plakala bih prvih nekoliko puta. Mislila sam – pa, ako ikada budem mogla to da prebrodim... i na kraju sam došla do tačke kada sam to uspela.“

„Mislim da je to nešto što nikada ne prebolite“, kaže ona o smrti svoje majke pre više od 50 godina. „Slušam emisiju Andersona Kupera o smrti i tugovanju. On je izgubio oca u desetoj godini. Vesti i priče o tome me uvek savladaju emocijama. Često se pitam da li bih mogla to da uradim, kada bi me on zamolio — a da se ne slomim.“

 

Bonus video:

Video