Kada se pomenu narodi koji žive dugo i ostaju vitalni do duboke starosti, među prvima se izdvajaju stanovnici Kavkaza. Njihova dugovečnost godinama intrigira naučnike, a mnogi od njih tvrde da je jedan od najvećih razloga za dobro zdravlje - kefir.

O ovom fermentisanom napitku vekovima su se ispredale legende. Prema jednom narodnom predanju, prorok Muhamed stanovnicima Kavkaza poklonio je zrnca kefira i način njihove pripreme, uz upozorenje da recept ne otkrivaju drugima. Verovalo se da će, ako tajna dospe u tuđe ruke, izgubiti blagotvorna svojstva.

Koliko god ova priča zvučala kao legenda, činjenica je da je kefir danas jedna od najistraživanijih probiotskih namirnica na svetu.

Šta je zapravo kefir?

Nutricionista Branka Mirković objašnjava da je kefir probiotski napitak dobijen fermentacijom mleka pomoću posebnih kefirnih zrnaca, koja predstavljaju jedinstvenu zajednicu korisnih bakterija i kvasaca.

Pored kvalitetnih proteina, kefir sadrži vitamine A, B1, B2, B6, B12, D i E, kao i folnu kiselinu, niacin, kalcijum, magnezijum i fosfor – minerale važne za zdravlje kostiju, mišića i nervnog sistema.

Karakterističnog je blago kiselkastog ukusa, kremaste teksture i veoma je hranljiv, pa ga mnogi smatraju jednom od najvrednijih fermentisanih namirnica.

Zašto ga nazivaju prirodnim probiotikom?

Najveća vrednost kefira krije se u probioticima - korisnim bakterijama koje pomažu održavanje zdrave crevne flore.

Upravo zbog toga često se preporučuje osobama koje imaju probleme sa varenjem, nakon terapije antibioticima, ali i svima koji žele da ojačaju imunitet.

Može da ga pije gotovo svako - deca, trudnice, starije osobe i ljudi koji žele da poboljšaju opšte zdravstveno stanje.

Šta kažu istraživanja?

Poslednjih godina sproveden je veliki broj studija koje su ispitivale uticaj kefira na zdravlje.

Može pomoći u regulaciji šećera u krvi

Pojedina istraživanja pokazala su da osobe sa dijabetesom koje redovno konzumiraju kefir mogu imati bolje vrednosti šećera u krvi i niži HbA1c, pokazatelj dugoročne regulacije glukoze.

Doprinosi snižavanju holesterola

Studije su pokazale da redovna konzumacija kefira može doprineti smanjenju ukupnog i LDL ("lošeg") holesterola, verovatno zahvaljujući probioticima koji utiču na metabolizam masti.

Dobar je izvor važnih hranljivih materija

Kefir obezbeđuje organizmu proteine, kalcijum i kalijum, pa predstavlja kvalitetan dodatak svakodnevnoj ishrani.

Lakše varenje laktoze

Mnoge osobe koje teško vare mleko lakše podnose kefir jer bakterije tokom fermentacije razgrađuju veliki deo laktoze.

Čuva zdravlje creva

Zdrava crevna flora igra važnu ulogu u imunitetu i varenju. Kefir može pomoći u obnavljanju ravnoteže korisnih bakterija, posebno posle uzimanja antibiotika ili kod proliva izazvanog infekcijama.

Ispituju se i njegova antibakterijska svojstva

Laboratorijska istraživanja pokazala su da kefir poseduje antibakterijska i antigljivična svojstva, ali stručnjaci naglašavaju da su potrebna dodatna klinička istraživanja kako bi se potvrdili svi potencijalni zdravstveni efekti kod ljudi.

Može biti saveznik pri mršavljenju

Neke studije ukazuju da redovno konzumiranje kefira, uz uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost, može doprineti kontroli telesne težine, ali ni ovde nauka još nema konačan odgovor.

Kako se pravi kefir?

Za pripremu su potrebna kefirna zrnca i mleko - kravlje, kozje ili ovčje, a mogu se koristiti i biljna mleka poput kokosovog ili sojinog.

Zrnca se stave u staklenu teglu, preliju mlekom i ostave na sobnoj temperaturi oko 24 sata. Nakon toga kefir se procedi, sipa u flašu i čuva u frižideru, dok se zrnca mogu ponovo koristiti.

Stručnjaci preporučuju da se koriste staklene ili drvene posude, dok metal treba izbegavati jer može uticati na mikroorganizme koji učestvuju u fermentaciji.

Da li je kefir zaista tajna dugovečnosti?

Iako se često govori da upravo kefir stoji iza dugog života ljudi sa Kavkaza, nutricionisti upozoravaju da odgovor nije tako jednostavan.

Branka Mirković ističe da kefir svakako može biti važan deo zdrave ishrane, ali da stanovnici Kavkaza imaju i druge navike koje doprinose dugovečnosti.

  • jedu umereno i retko se prejedaju,
  • hrane se sezonskim i lokalnim namirnicama,
  • veoma malo konzumiraju industrijski prerađenu i brzu hranu,
  • vode aktivan način života.

Upravo kombinacija pravilne ishrane, svakodnevnog kretanja i kvalitetnih namirnica, među kojima kefir zauzima posebno mesto, verovatno je razlog zbog kojeg su stanovnici Kavkaza decenijama simbol dugog i zdravog života.