Novosađanin Marko Ilkić uplovio je u glumačke vode zahvaljujući ulozi Koste u popularnoj domaćoj seriji „Igra sudbine“. Šarmantni 28-godišnji momak je odmah osvojio simpatije publike. Marko se bavi modelingom, a pre pojavljivanja pred kamerama je petnaest godina trenirao košarku, u čemu ga je prekinula povreda. Trenutno ga gledamo svako veče u seriji „Igra sudbine”, a o svojoj prvoj glumačkoj ulozi pričao je u intervjuu za TV dodatak „Alo novina“.
Bavite se modelingom, a Kosta vam je prva uloga. Da li vam je u glumi pomoglo iskustvo koje ste imali u snimanju reklama i spotova?
- Svaki početak je težak, pa je tako bilo i ovde, ali kako su kolege s kojim radim profesionalci, lakše sam uplovio u glumačke vode. Naravno, to što se bavim modelingom mi je pomoglo da pred kamerama budem opušteniji. Snimanje reklama i spotova sadrži i neki vid glume, oni se danas produkcijski rade kao kratki filmovi. Modeli imaju nekada glumačke zadatke, tako da mi je to iskustvo mnogo značilo.
Seriju "Igra sudbine" snimate s poznatim glumcima. Šta ste naučili od njih, da li kradete tajne glumačkog zanata?
- Dosta stvari sam naučio, slušam šta mi kolege kažu i pokušavam da to sprovedem u delo. Radim s iskusnim i poznatim glumcima i mnogo mi je drago zbog toga, jer upijam svaki savet koji dobijem. Na samom početku imao sam veliku podršku producenta Nikole Burovca, a sada i ostalih kolega.
Glumite Kostu Bošnjaka. Da li imate neke slične osobine s tim likom?
- Glumeći Kostu u seriji, prepoznao sam neke osobine koje su nam slične. Kosta voli da trenira, ozbiljan je, radi na sebi, vodi računa o izgledu, emotivan je kada je u pitanju porodica. Kosta mi se dopada jer pokušava da izađe iz očeve senke. Ali, ima i razlika. Kosta bi od mene mogao da nauči mnogo toga. U životu sam se za sve izborio sam, porodica mi je bila uvek podrška, dok je Kosta u seriji dosta toga dobio na gotovo.
Trenirali ste košarku, bavite se modelingom, sada ste glumac. Da li imate još neki talenat koji još niste pokazali?
- Imam dosta skrivenih talenata. Jedan od tih talenata je, recimo, sviranje bubnjeva. To sam naučio od oca, jer ga je to svojevremeno interesovalo. Svaki sport koji sam probao ide mi od ruke, možda je i to neki skriveni talenat. A i jezike brzo učim.
Šta je najluđe što ste uradili zbog ljubavi?
- To je bilo jedno iznenađenje, a razlog je bila ljubav, privrženost i nedostajanje porodice. Bio sam u inostranstvu godinu dana i nisam nikome javio da se vraćam. Samo sam se pojavio na vratima porodičnog doma i potpuno iznenadio roditelje. To je bio zaista trenutak za pamćenje, oni su bili presrećni što me vide, ali su me nakon prvobitnog oduševljenja zamolili da im više ne priređujem takva iznenađenja.
Kako punite baterije?
- Volim da putujem i da posećujem nova mesta. Boravak u prirodi mi veoma prija. Volim da čitam. Poslednje knjige koje sam pročitao su: „Nevidljiva borba“ i „Misli i obogati se“ Napoleona Hila. Volim i da treniram, da provodim vreme s porodicom i prijateljima. To me najviše ispunjava i daje gorivo za dalje.
Ko je Marko kada se isključe kamere?
- Kada se kamere isključe, ja sam jedan običan momak, koji je sa dvadesetak godina krenuo u inostranstvo da radi. Kad nisam pred kamerom, veoma sam aktivan, volim da radim na sebi i uživam u svakom trenutku. Zapravo, samo živim život. I dalje mi mnogo prija da igram basket s ekipom iz kraja.
Bonus video: