Nišlijka Stanislava Staša Nikolić je posle završenog Fakulteta dramskih umetnosti otišla na usavršavanje u Moskvu. Gledali smo je u domaćim serijama „Tate“, „Vojna akademija“, „Urgentni centar“, „Beležnica profesora Miškovića“, „Aviondžije“, a u američkom horor filmu „Subspecies“ je igrala glavnu žensku ulogu.
Staša se pridružila ekipi treće sezone serije „Tajna vinove loze“, a za TV dodatak "Alo" novina je pričala o svom liku u toj seriji, kao i o glavnoj ulozi u američkom horor filmu „Subspecies“.
Bogdana je mlada majka koja beži od muža nasilnika. Kako ste se pripremali za taj lik?
- Pripremala sam se zajedno sa rediteljima, razgovarali smo o liku, odnosima sa drugim likovima. Oni su već bili uigrana ekipa, tako da nije bilo teško prilagoditi se dobroj radnoj atmosferi. Scenario je zanimljiv, a Bogdanin lik mi se veoma dopada, jer je kompleksan i ima dozu misterije.
Da li ćemo u ovoj sezoni saznati tajnu vinove loze?
- To ne smem otkriti, ali se nadam da će biti i četvrte sezone, koja će doneti još uzbudljivih zapleta. Mislim da bi se i gledaocima to dopalo.
Gledali smo vas u brojnim domaćim serijama, kao i u američkom horor filmu „Subspecies“. Koji lik vam je bio najteži za pripremu?
- Definitivno mi je bilo najteže da pripremim ulogu u američkom filmu „Subspecies“. Pored uloge koja je bila velika i zahtevna, tu je bio i zadatak da savladam engleski jezik i zvučim što prirodnije. To je peti nastavak popularne američke franšize, tako je bio sličan slučaj kao sa „Tajnama vinove loze”. Ekipa je bila uigrana i brzo su nas nove uveli u celu priču.
Kako se osećate kao glavna junakinja američkog horor filma?
- Jako mi je drago da sam deo nečega što ima veliku fan bazu u Americi i da smo postali vremenom kao porodica. To mi je omogućilo da odem u Ameriku na premijeru i festivale i vidim neke delove te zemlje koje verovatno nikad ne bih posetila. Horor žanr je kod njih veoma popularan, što me je iznenadilo. Lično, nisam mnogo pratila horor filmove, ali sam otkrila da je to ceo jedan svet za sebe i polako mi postaje zanimljivo da istražujem svet naučne fantastike i vampira.
U dve pozorišne predstave igrate istovremeno dve uloge. Da li stalno pronalazite nove izazove ili oni nađu vas?
- Trudim se da pronalazim nove izazove u svakoj novoj ulozi, nekad oni pronađu mene i iznenade me. Volim uloge koje zahtevaju različite akcente, savladavanje novih jezika ili veština. Tako svaki put naučim i nešto novo. U „Zaljubljenom Šekspiru“ tumačim u stvari jednu ulogu, ali se ona u toku predstave transformiše i igra druge uloge. U „Prafaustu“ igram dve, ali se kroz pozorišni proces prolazi kroz stalne probe i onda se do rezultata dođe spontano i kroz timski rad.
Koju biste ulogu voleli da odigrate?
- Volela bih da odigram ulogu koja je potpuno drugačija od prethodnih, sa dobrim autorima i pre svega dobrim scenariom.
Kako se opuštate posle snimanja?
- Imam puno hobija. Sviranje, pevanje, crtanje, ali mislim da su šetnja u prirodi i provod sa prijateljima najbolji načini za opuštanje.
Koji je vaš životni moto?
- Iskreno, nisam neko ko pamti citate i neke životne motoe. Više verujem u spontanost i otvorenost ka novim iskustvima i prilikama.