Lepa Kruševljanka Jana Milić Ilić igrala je u brojnim televizijskim serijama, a u vrh popularnosti je vinula uloga dobre bogatašice Marine u seriji „Istine i laži“ te pomalo otkačene, ali uvek iskrene Drine u seriji „Kolo sreće“. Dok je gledamo kao Aleksandru, novinarku žute štampe u seriji „Od jutra do sutra“ koja joj je prvi put omogućila da bude opasnica na ekranu, ona snima novu seriju „Kruna“ u kojoj igra strogu vaspitačicu.
Do sada ste igrali uglavnom dobrice. Novinarka u seriji „Od jutra do sutra“ ne preza ni od čega da bi ostvarila ono što želi. Kako se osećate kao negativan lik?
- Da, igrala sam dobrice i predugo. Drago mi je što sam dobila priliku da to promenim i da me publika vidi i u ovom svetlu. Dešava se da glumca ubace u kalup, tako da sam prezadovoljna što sam izašla iz toga i što mogu da pokažem i druge nijanse. Publici je isprva bilo čudno, voleli su me baš u tom tzv. kalupu dobrica, ali na kraju sam ih iznenadila, vidim to po reakcijama. Sad sam opasnica, kažu (smeh).
Foto: E-stock/Časlav Vukojičić
Da li publika više voli dobre ili opasnice, kakva su vaša iskustva?
- Svi vole pozitivce, naravno. Ali poenta nije u tome, nismo završili fakultet Dramskih umetnosti da bismo igrali jedno te isto ili se dodvoravali publici. Uloge ne delim na pozitivce i negativce, već na dobre i loše.
Na jesen ćemo vas gledati u seriji i filmu „Kruna“. To je muzička bajka sa elementima trilera. O čemu se radi?
- Radnja prati život četvoro muzički nadarenih vršnjaka koji osamdesetih godina beže iz doma za nezbrinutu decu, jer im uprava ne dozvoljava da pevaju i sviraju. Kada se upuste u nepoznato, upoznaće Romana - kralja muzike, koji će im promeniti živote.
Vi igrate lik vaspitačice Zore. Kakva je ona?
- Stroga, nemilosrdna i hladna. Bez ikakvog razumevanja za decu i njihove potrebe, iako radi kao nastavnica u Domu za nezbrinutu decu. Bilo je prelepo igrati s talentovanim klincima. Iza kamere smo se igrali i zabavljali, ali zato kad se uključe kamere, postajem njihov neprijatelj broj jedan. Nije bilo lako.
Iz serije "Od jutra do sutra"
Da li ste strogi privatno?
- Umem da budem. Stroga, ali pravična, da se razumemo. Ne dam na svoje i na sebe. Mada, najstroža sam prema sebi, i užasno sam samokritična, mada mislim da je to dobro, posebno kad se baviš ovim poslom. Stojim čvrsto s obe noge na zemlji.
Koja uloga je najviše uticala na vašu karijeru?
- Serije „Ranjeni orao“ i „Istine i laži“, a „Larin izbor“ u Hrvatskoj. Obožavam „Kolo sreće“ i mogu reći da mi je to možda omiljena odigrana uloga. Ceo taj projekat je imao čarobnu energiju, divne kolege, reditelja. Bila je milina ići na posao.
Na šta ste najponosniji?
- Na svog sina Đorđa. Uvek i zauvek, najponosnija na svetu. Što kažu, nije što je moj, ali ima tako divan karakter, plemenit je, empatičan i stalno nasmejan.
Foto: E-stock/Aleksandar Nalbantjan
Šta ne biste mogli da oprostite?
- Više nemam razloga da to radim. Vremenom sam očistila taj krug ljudi oko sebe, suzila ga vrlo svesno. Nije bilo lako, ali je bilo potrebno. Volim ljude i zaista sam požrtvovani prijatelj. Ali danas ljudi često gledaju samo sebe, svoj komfor, menjaju se vremenom, oblikuju ih, odnosno preoblikuju društvene mreže i ne budu više oni ljudi koje ste poznavali. Ja se ne svađam, samo odem. Mnogo mi treba da bih otišla, jer se trudim da razumem, ali ako odem, to je onda to. Nema nazad.
Šta je vaša najveća vrlina, a šta mana?
- Nikog ne mrzim, nikad nisam zavidela nekome, najsrećnija sam kad mogu da pomognem ljudima i to me čini srećnom. Volim život. A mane… Pa ko još otkriva svoje mane za novine? Bitno da se ja borim sa svojim manama i radim na sebi. I dobro ide, mogu vam reći (smeh).
Životni moto?
- Kakve su ti misli, takav ti je život. I festina lente (lat. požuri polako).
