Nezaustavljiva Sabalenka ruši sve prepreke: Od bola do grend slem trona – priča koja trese svet!

Tenis nije samo meč protiv protivnika s druge strane mreže: to je, kako Arina Sabalenka često kaže, „borba mene protiv mene same.“ 

U četvrtfinalu Rolan Garosa 2025. godine, Qinwen Zheng je izazvala kontroverzu kada je zaustavila poen kako bi osporila odluku sudije linije tokom meča protiv Aryne Sabalenke. Međutim, ovaj potez nije se isplatio, jer je Sabalenka iskoristila priliku da preokrene situaciju i na kraju pobedi rezultatom 7-6(3), 6-3, plasirajući se u polufinale.

Iako je Zheng pokazala borbenost i agresivnu igru, Sabalenka je ostala smirena i iskoristila ključne trenutke da preuzme kontrolu nad mečom. Ova utakmica je bila još jedan dokaz njene stabilnosti i sposobnosti da se nosi sa pritiskom, što je omogućilo da ostane neporažena u setovima tokom celog turnira.

Za više informacija o meču i detaljima turnira, možete posetiti The Guardian.

Biti profesionalni teniser znači stalna borba, kako spolja, tako i iznutra. Uvek postoji nova prilika da se nešto uradi bolje—ili pogrešno. A teniski fanovi sve to gledaju izbliza. Oni koji su gledali Sabalenku, makar i kroz klip na društvenim mrežama, znaju da je jedna od najjačih udaračica na WTA turu. Ima snažan forhend i moćan servis, ne beži od izazova. Agresivna. Poslovna. Želi da osvoji svaki poen u svakom meču. Ta odlučnost joj je donela tri Grend slem titule. Trenutno je broj jedan na svetu, pozicija koju je nakratko okusila 2023. godine, ali je neprekidno drži od oktobra 2024. Možda joj i dalje smeta što nije trijumfovala na Australijan openu, Indijan Velsu, Štutgartu i Rimu, ali bez dileme je jedna od najspremnijih teniserki ove sezone i glavni favorit za titulu na predstojećem Rolan Garosu, gde je prva nositeljka.

Ali postoji i druga strana Arine Sabalenke, koju možda ne primetite ako je gledate samo na terenu. Zna da bude luckasta i duhovita. Zafrkava svoj tim u intervjuima. Pleše i šali se na TikToku, gde ima skoro 800.000 pratilaca. Potpisuje glavu svom treneru za kondiciju Džejsonu Stejsiju pred važne mečeve.

„Stres i pritisak su već ogromni,“ kaže. „Da bi bila srećna na terenu, moraš da imaš nešto i van njega, nešto što ti pomaže da ostaneš pozitivna i da se zabavljaš.“

Printscreen/Instagram

Nije reč o tome da se vraća u prošlost, razmišlja o greškama, promašenim loptama, izgubljenim finalima ili dobijenim opomenama. Fokus joj je na onome što je ispred nje, na ciljevima koje još želi da postigne i dokle može da dogura u sportu. Ne zna još sve odgovore, naravno, ali na tom putu pronalazi unutrašnju snagu, samopouzdanje i uči kako da se distancira od teniskog života. Što je najvažnije—zabavlja se.

Sve je to deo evolucije Arine Sabalenke.

Rođena u Minsku, Belorusija, Arina Sabalenka je prvi put uzela teniski reket u ruke sa šest godina. Njen otac, Sergej, bivši hokejaš na ledu, tražio je bilo kakav način da smiri svoju energičnu ćerku. „Nisam bila dete koje sedi u mestu,“ kaže ona. Prolazili su pored teniskog terena i odlučili da probaju. Sport je odmah „kliknuo“ sa njom—intenzivan, takmičarski i zabavan. Ali, priznaje da joj se najviše sviđao jer je ponekad mogla da preskoči školu. „Iskreno, sećam se da sam jedva čekala da me tata pokupi. Uvek sam prva izlazila iz škole i bila sam presrećna,“ priča Arina.

Sabalenka je bila jako vezana za svog oca, koji joj je bio najveći uzor. Opisuje ga kao osobu pored koje si jednostavno želeo da budeš. „Bio je baš zabavan. Sećam se da sam ga gledala i mislila: 'Bože, želim da budem kao on kad porastem'. Mislim da moj karakter dolazi od njega.“

On je, zauzvrat, verovao da će njegova ćerka postati jedna od velikih teniserki, i zajedno su sanjali da će osvojiti nekoliko Grend slem titula pre nego što napuni 25 godina. To im je postao zajednički cilj. U početku je igrala uglavnom po Belorusiji, ali kako je napredovala kroz razvojne turnire i WTA tur, počela je da se približava tom snu. Prvi veliki iskorak imala je 2018. godine kada je osvojila dva turnira, proglašena za WTA debitantkinju godine i završila sezonu kao 11. igračica sveta—sve to sa samo 20 godina.

Otac umire od meningitisa, u 43. godini

Ali 2019. njen otac iznenada umire od meningitisa, u 43. godini, baš u trenutku kada je Sabalenka, tada 21-godišnjakinja, prvi put ušla u Top 10. Odjednom je želja da osvoji Grend slem postala još veća. Htela je da ispuni obećanje koje je dala ocu. Da nastavi borbu. Da njegovo ime upiše u istoriju tenisa.

Ali, kaže, počela je previše da razmišlja o tome.

„Stalno sam bila pod pritiskom. Ne spoljašnjim, nego svojim sopstvenim.“

Visoka očekivanja nisu bila nova za nju. Uvek je od sebe očekivala najbolje. „Stalno sam bila pod pritiskom. Ne spoljašnjim, nego svojim sopstvenim,“ kaže. Konstantno je razmišljala o greškama iz prošlosti, nije mogla da ih pusti, često se grubo kritikovala na terenu. Kako si mogla da promašiš? Zašto si udarila loptu baš tamo? Ali nije je sputavao samo unutrašnji dijalog. Bilo je tu i društvenih mreža—tačnije, komentara koje su ljudi ostavljali. Sa svakom greškom, sve više ju je brinulo šta će drugi da kažu. „Previše sam se oslanjala na tuđe mišljenje i previše sam se toga plašila,“ priznaje.

Printscreen/Instagram

Najveći pritisak osetila je tokom sezone 2022., koja je zabeležena i u Netflix-ovoj dokumentarnoj seriji Break Point. Te godine doživela je pravi psihički slom. Nije mogla da servira—zabeležila je čak 428 dvostrukih grešaka u 55 mečeva—151 više nego bilo koja druga teniserka, prema The Athletic. Bukvalno je poklanjala poene protivnicama. Imala je osećaj da je ljudi mrze zbog beloruskog učešća u ruskoj invaziji na Ukrajinu. Imala je 24 godine i bližila se sopstvenom roku da osvoji Grend slem. Htela je da napusti tenis.

Ali ako nešto treba da znate o Sabalenki, to je da ne beži od izazova. Setila se svog oca i svih prepreka koje je on prošao. „Kako me je vaspitavao, uvek mi je govorio da moram da se borim. Da moram da radim vredno,“ kaže. Ali i dodaje: „Uvek je bio pozitivan, zabavan, i trudio se da ostane jak.“ On je bio razlog zbog kog je nastavila da izlazi na teren, iz dana u dan. I dalje želi da ga učini ponosnim.

Tako se vratila na početak. Morala je da dotera igru, da se fokusira na ono što može da kontroliše, ali i da bude otvorena za nove ideje, pričala je za self.com  Arina Sabalenka.

Da bi popravila servis, potpuno ga je razložila. Ispostavilo se da problem nije bio u glavi, kako su mnogi mislili. Bio je mehaničke prirode. Kad biste većinu sportista pitali da se odreknu godina navika i mišićne memorije i da ponovo uče jedan od ključnih elemenata igre, verovatno bi se nasmejali i odbili. Ali Sabalenka je pristala—i izgradila servis iz temelja.

Osećaj krivice svaki put kada nije trenirala

Isto tako, morala je da preispita šta zaista znači biti najbolja teniserka na svetu. Kao mlađa, imala je osećaj krivice svaki put kada nije trenirala. Sve je bilo tenis, stalno. „Mislim da su nas tako vaspitavali, to su nam treneri od malena govorili: ‘Moraš da radiš naporno. Samo tenis. Samo tenis. Nema izlazaka s prijateljima.’ I mislim da je to dosta uticalo na naš mentalitet,“ objašnjava.

Shvatila je da mora da napravi jasnu razliku između života na terenu i van njega, i da nema ničeg lošeg u tome da se zabavi. „Kad siđem sa terena, kažem sebi: ‘U redu, posao je gotov. Sad je vreme da uživam u drugim stvarima,’“ kaže. Dobar obrok. Šoljica kafe s pogledom. Šoping. Šetnja u parku. I da, glupiranje sa svojim timom na TikToku. Fokusirajući se na ono što joj donosi radost, uspeva da se distancira od stresa i razočaranja. Tako puni baterije.

EPA-EFE/Rodrigo Jimenez

„Samo treba da shvatiš da je život težak, ali u isto vreme i jednostavan. Moraš da probaš da ostaneš u trenutku i da uživaš u onome kroz šta prolaziš,“ kaže. „Mislim da su mi izazovi pomogli da to bolje razumem.“

To, naravno, ne znači da je ne pogađaju stvari tokom meča—kao što su pokazali Štutgart i Rim. Na kraju krajeva, i dalje je samo čovek. Žene u sportu često se mnogo strože osuđuju nego muškarci kada pokazuju emocije—naročito bes ili frustraciju—što dodaje još jedan sloj pritiska već napetim situacijama.

„Mislim da bi ljudi trebalo da budu blaži prema ženama u ovim situacijama, jer nije lako biti ‘dama’ sve vreme, posebno za sportistkinje koje su pod pritiskom i nose se sa mnogim stvarima,“ kaže putem mejla, kada smo je pitali posle Italijanskog opena da li se ženski i muški sportisti različito tretiraju zbog ponašanja na terenu.

A potiskivanje emocija često može imati suprotan efekat—da se gomilaju i pogoršaju. Tada sebi daje dozvolu da viče na trenere—dogovorili su se da „ništa nije lično“—ili da se možda istrese na reket. Izbacivanjem viška emocija, može da se ponovo fokusira.

„Mentalno zdravlje je veoma važno. Nekad je bolje da izbaciš emocije nego da ih zadržiš u sebi. Nije to nešto na šta sam ponosna, ali mislim da bih, da sam ih duže zadržala, još više patila u glavi,“ kaže.

„Kad se nakupi previše iznutra, moraš to da pustiš“

Kako mi objašnjava u aprilu, izbacivanje svega omogućava joj da krene iz početka, sa svežim umom. „Moraš da dozvoliš sebi da izbaciš sve ako ti je potrebno. Ne svaki put, ali kada je toga previše unutra, moraš to da pustiš.“

Nije iznenađujuće što je, kada je počela da menja svoj način razmišljanja o tenisu, njena igra krenula uzlaznom putanjom. „Počela sam da se osećam bolje na terenu. Imala sam više energije. Bila sam u balansu – sa mislima, telom, sa svim,“ kaže. „I to je bio trenutak kada se sve jednostavno spojilo.“

Tanjug/Ap

 

Sezonu 2023. započela je trijumfom na Australijan openu, konačno osvojivši svoju prvu Grend slem titulu, samo nekoliko meseci pre 25. rođendana, ispunivši obećanje dato svom ocu. Ali naredna godina, 2024, donela je nove izazove, uključujući i smrt njenog bivšeg dečka, bivšeg NHL hokejaša Konstantina Kolcova. Ipak, Sabalenka je uspešno odbranila titulu u Melburnu i dodala US Open trofej svojoj kolekciji, posvetivši pobedu svojoj porodici. Sezonu je završila kao prva teniserka sveta.

Sabalenka je naporno radila da bi došla do ove tačke u karijeri, ali veliku zaslugu za svoj uspeh i unutrašnji mir pripisuje svom timu – treneru Antonu Dubrovu, kondicionom treneru Džejsonu Stejsiju i sparing partneru Andreju Vasiljevskom. Ne ustručava se da ih pohvali. U martu, na konferenciji za medije posle poraza od tada 17-godišnje Mirre Andrejeve u finalu turnira u Indijan Velsu, rekla je: „Kad se setim sebe u njenim godinama, bila sam okružena pogrešnim ljudima. Konačno, kada sam uspela da se otarasim tih ljudi i okružim se pravim osobama, sve je postalo smirenije, i atmosfera u timu je postala zdrava.“

I oni je teraju da radi naporno. Kada smo razgovarali u aprilu, bila je na terapiji oporavka nakon drugog treninga tog dana. Pre toga je bila u teretani, radeći na snazi, kondiciji i pokretljivosti. Većinom su to vežbe sa sopstvenom težinom, kako bi, kako kaže, „jezgro i ostatak tela bili povezani i u balansu“. Uglavnom izbegava rad sa velikim težinama jer joj „mišići brzo reaguju“ i to je ne ostavlja u najboljoj formi na terenu.

Pitala sam je da li joj je teško, ima li treninga koje ne voli. „Naravno da je naporno, i fizički i psihički, ali ja to volim,“ kaže. „Znam zašto to radim. Znam koja je svrha toga, i zbog toga je lakše.“

EPA

Iako je ova njena lična evolucija dovela do velikih rezultata u karijeri, možda je najzadovoljnija promena njen odnos sa fanovima. Mnogi su ranije pretpostavljali da je Sabalenka koju gledaju na terenu – agresivna sportistkinja sirove snage – ista takva i van njega. „Mislim da zbog toga ljudi, ne da me nisu voleli, ali nisu mogli da se povežu sa mnom,“ kaže. „Jednog dana sam jednostavno odlučila da moram da pokažem svoju ličnost. Poželela sam da podelim svoj život sa ljudima.“

Sada oseća razliku kada izlazi na teren. Više ljubavi. Više podrške. „Naježim se,“ kaže, pogotovo kada vidi decu na tribinama sa plakatima ili devojčice obučene kao ona – čak i sa privremenom tetovažom glave tigra na ruci, priča za .

„Moraš da se fokusiraš na ljude koji te podržavaju. Zašto bih trošila energiju na one koji me mrze? To je njihov problem.“

Umesto da brine o negativnim komentarima na društvenim mrežama, Sabalenka sada može da se fokusira na sebe i svoju igru. „Posle svakog meča, ljudi će pronaći i nešto loše i nešto dobro,“ kaže. „Moraš da se fokusiraš na one koji te podržavaju. Zašto bih trošila svoju energiju na one koji me mrze? To je njihov problem.“

Pred kraj našeg razgovora, Sabalenka mi kaže da joj se ponekad, kada osvoji turnir i stoji sa trofejem, vrati sećanje. Vraća se u vreme kada je trenirala u teniskoj akademiji u Belorusiji. Imala je oko 15 godina i nije imala pojma da li će uspeti u profesionalnom tenisu. „U tom trenutku osetim zahvalnost prema sebi, što sam ostala tu i nisam odustala,“ kaže.

EPA-EFE/JUANJO MARTIN

To je lekcija koju ju je naučio otac. To je poruka koju svaki put vidi kada pogleda tetovažu tigra na svojoj podlaktici. I to je ono što se nada da će jednog dana preneti i svojoj deci.

„Volela bih da imam porodicu,“ kaže, „i da se vratim. Želim da moje dete vidi kako naporno radim, kako se borim za nešto.“ Želi da shvate da „ništa neće doći samo od sebe ako ne rade i ne posvete se nečemu“ – baš kao što je i ona naučila od svog oca. „Zaista verujem da će to, ako to vide dok su mali, ostati u njihovim glavama,“ kaže.

Ipak, osnivanje porodice za sada joj nije u planu, naglašava. Ali želi da prenese tu poruku sledećoj generaciji teniserki, navijača i potencijalnih fanova.

„Kao i svaki sportista, naravno da želim da osvojim što više turnira, ali istovremeno želim i da pomognem ljudima da budu jaki,“ kaže. „Nadam se da u tome uspevam – to mi je glavni cilj.“