Šarmantnog glumca Zorana Pajića trenutno gledamo u novoj seriji „Dadilja sa sela“ na TV Prva, gde igra glavnu ulogu, Konstantina Maksimovića. Paralelno sa glumačkim angažmanima, vodi emisiju „Hajde da se volimo“ na istoj televiziji. Za „Najženu“ je pričao o novoj ulozi, voditeljstvu, željama i planovima za 2026. godinu

Šta vam je najprivlačnije u liku Konstantina Maksimovića?

- Najviše me je privuklo to što spolja Konstantin prikazuje sigurnost, kontrolu i želi da stvori sliku kako ništa ne može da ga uzdrma. Međutim, unutrašnje stanje je suprotno. Stalno je pod stresom, nesiguran, uplašen. Pokušava da sakrije sve to od drugih, naročito od svoje porodice, jer veruje da ne bi bio dostojan poštovanja i ljubavi. Taj nesvesni strah od odbacivanja, koji potiče iz detinjstva, vodi ga u konstantnu potragu za odobrenjem. Zbog toga je stvorio masku samouverenog i uspešnog čoveka kako bi sakrio nesigurnost i strahove. Upravo ta glumačka igra mi je i bila najveći izazov.

 

 

Atmosfera na snimanju je bila gotovo porodična. Koliko je takav odnos s kolegama važan za stvaranje dobrog lika?

- Takva atmosfera je jedna od najvažnijih stvari tokom snimanja. Odnosi među partnerima u glumi su veoma važni, kako ispred, tako i iza kamera. Zato sam se u liku Konstantina možda i najopuštenije osećao jer nije bilo pritisaka, uzdržavanja, ukočenosti, već je cilj cele ekipe bio da na najbolji mogući način dočaramo likove i ispričamo priču.

Vodite emisiju „Hajde da se volimo“. Da li nas ona podseća na vrednosti koje su danas malo zapostavljene?

- Sigurno je tako. Mnogo sam putovao zahvaljujući ovoj emisiji i upoznao divne, humane i požrtvovane ljude koji su dokaz da poštenje i dobrota itekako postoje. Kako starimo tako smo sve više otuđeni, razočarani i sve manje verujemo u ljude, a ovom emisijom želimo da podsetimo na heroje koji su među nama, a mi ih ne primećujemo. Na ljude koji čine dobro, a ne traže ništa zauzvrat. Neizmerno sam im zahvalan što mi iznova vraćaju veru u dobro i u ljude.

 

 

Šta vam je obeležilo 2025. godinu?

- Baš ti dobri i humani ljudi. Osećaj kada se povežem s njima i zahvalnost za svako dobro delo. Mnogi od njih su pretrpeli mnogo bola i razočaranja, ali nisu postali ozlojeđeni već bolji ljudi, spremni da pomognu drugima. U tome i jeste njihova veličina i od njih treba učiti. Takođe mi je ovu godinu obeležila i serija ,,Dadilja sa sela’’, kao i lik Konstantina i koleginice i kolege sa kojima sam se smejao i uživao u igri.

Šta vam u prazničnim danima najviše puni srce?

- Možda baš sećanje na neko bezbrižno vreme, na detinjstvo. Veseli me kićenje jelke, unošenje badnjaka u kuću, praznična trpeza, porodica i prijatelji s kojima se smejem kad se prisećamo dogodovština. Još ako padne i sneg, sreća je još veća. Praznici u meni bude najlepše emocije i svake godine im se radujem.

Sa kojim željama ste ušli u 2026. godinu?

- Želeo bih da i dalje učim, saznajem nove stvari, širim vidike, putujem, dobijam uloge koje su mi izazov, potpuno drugačije od onoga što sam do sada radio, da kroz posao upoznajem ljude uz koje ću učiti, da budem i bolji čovek i glumac. Uživao sam radeći komediju, nadam se da će biti još uloga u tom žanru. Voleo bih neku kompleksnu ulogu u pozorištu, da uživam u procesu rada na probama. Sve u svemu, u Novoj godini mi je najbitnije da smo svi zdravi i zadovoljni sobom.

Video: