I dok je jednima bitno da dobiju luksuznu uslugu i kompletan ugođaj, ali i da se manično pohvale fotografijama na društvenim mrežama, drugima je važnije da osole noge i uhvate bar neki sunčani dan na primorju.
Čini se da godinama rasprava o paradajz turistima ne prestaje, pa nikako da izostanu osude i podrugljivi komentari o onima koji ručaju paštetu i paradajz na plaži.
U paralelnom univerzumu, vodi se i rasparava o nerealnim cenama, prevashodno na crnogorskom, hrvatskom i grčkom primorju. Tko se na društvenim mrežama može pročitati da na pojedinim msetima porcija brancina košta i 200 e, da dve ležaljke i suncobran mogu da dostignu cenu i do 100 evra, a da za flašu lošeg vina treba izdvojiti minimum 70 evra, dok se cene onog kvalitetnog mahom i ne spominju.
Kompletna slika današnjih turista iz Srbije sve su svemu deluje prilično haotično- od onih koji bacaju pare i ne pitaju, do onih nepoželjnih, koji ni na kafu ne vole da protraće novac.
Kako bismo stekli realniji utisak, o navikama naših turista, pitali smo Srbe koika je maksimalna svota novca koju bi potrošili u restoranu na odmoru? Ovo su njihovi odgovori:
Milena (30): Na moru najviše volim kada je restoran blizu mora i kada su ljudi koji tu rade ljubazni. Najviše volim da probam neki specijalitet tog restorana ili mesta gde sam odsela. Bitno mi je i da su cene pristupačne. za dve osbe, u finom ambijentu optimalna cena ručka je do 100 evra.
Anđelka (41): Gde god da odem, bilo koje putovanje, želim da probam domaću kuhinju. Nikada nisam bila od onih koji će ići samo u skupe restorane, niti preferiram. Kada idemo na letovanje, gledamo preporuke, ali pitamo i lokalce. Uglavnom, kada oni preporuče, bude ukusnija i jeftinija od onih mesta koja su za turiste. Ručak, na primer, za 2 osobe moze da košta do 50 evra i to sa pićem. Opet, sve zavisi gde se jede i šta.
Mirjana (44): Sve zavisi od toga gde je restoran pozicioniran i kakvu hranu nudi. Na moru najčešće jedem ribu. Obična morska riba, poput brancina ili orade ne može da bude skuplja od 15 evra. To je neka moja računica. Pristojna cena za flašu vina može da se kreće od 20 do 45 evra, naravno pod uslovom da je reč o kvalitetnom piću. Ostalo ne bih komentarisala. U nekim restoranima je priprema obroka umetnost i onda mi je jasno zašto su cene ozbiljne, ali prepumpane cene za ribu koju izvuku iz vode i bace na roštilj nikada neću razumeti.
Maja: (52): Mnogo me nervira što u poslednje vreme ljudi polemišu do besvesti o takozvanim "paradjz turistima", (nasleđe iz stare Juge). Prvo, nevaspitano je zavirivanje u tuđi džep i potcenjivanje onih koji jedu sendviče na plaži, u stilu "šta traži beda na moru". S druge strane, stvar je nekulture na obali napraviti "švedski sto", ipak ti turisti imaju smeštaj u kome mogu da ručaju. Svakako, stvar je ličnog izbora ali i novčanika da li će neko jesti sa nogu ili biti uslužen u brojnim restoranima na moru. Kako većina nas ne ruča po kafanama, već u svojoj kući, smatram da je idealno tih 10 dana obezbediti sebi i porodici da proba lokalne specijalitete, uživajući u opuštenoj atmosferi. Iz iskustva tvrdim da je hrana u restoranima na crnogorskom primorju pristupačna za srpske turiste. Naime, ručak za četiri osobe sa sve pićem "izađe" 50-60 eura, što je povoljno, a kvalitet odličan. Da ne zaboravim umorne konobare, koji i posle 10 sati rada skaču oko gosta, kao da je jedini. Znači još 5 evra za napojnicu i svi srećni!
Mihajlo (25): Dok imam novca, nije mi ništa skupo. Kad ostanem bez novca, ležim na peškiru i jedem krofnu.
Milica (35): Ove godine smo se jedva skrpili za more. Zato idem na poznato mesto. U blizini je restoran u kome su cene i više nego pristojne. Natur šnicla je sedam evra. Naša petočlana porodica ruča za 35 evra, a hrana je i više nego ukusna. Ne podnosim izvikana mesta gde istu hranu služe za mnogo veće pare.
Marijana (34): S obzirom da nisam neko ko sav novac koji ima provlači kroz digestivni trakt, samim tim nisam spremna da izdvojim silan novac za klasičnu večeru na bazi mesnih ili testeninastih jela. Kada se radi o letovanju u primorskim krajevima, nije mi žao da izdvojim 20 do 30 evra za sebe, za neki morski specijalitet, za obrok za koji znam da je zdrav, protejinski i ukusan, a nemam priliku da ga konzumiram u svojom gradu. Uz lep morski ručak ide i čaša kvalitetnog vina. Pa bih ceh mogla da zaokružim na 40 evra. Ali to svakako ne bi bilo često.
Marko (46); Za dobru usluge ne žalim novac. Volim da probam lokalna jela, dagnje na buzaru u Hrvatskoj, dolmades u Grčkoj, pileći doner u Turskim kafanama, zečetinu na Malti... Svuda gde sam jeo bilo je pristupačno, jer tražim autentične kafane,a ne mesta koja se otvaraju da bi privukla turiste. Dagnje platim oko 20 evra u Hrvatskoj. U Turskoj sam plaćao ozbiljan obrok 5 evra. Nije mi žao da odvojim novac.
Danijela (50): Letovaću u Crnoj Gori. čujem da je sve poskupelo. Ne planiram da sedim po restoranima sa suprugom, ali sigurno je da ćemo izdvojiti za to bar dve večeri. Ako cene budu pristojne, možda bude i tri, ali i četiri...
BONUS VIDEO
