Marija Petrović, psiholog, kaže da način na koji reagujemo na ovakvo pitanje osvetljava ključne aspekte naše ličnosti.
– Naš odgovor nije slučajan“, objašnjava. - Iza tog izbora često se kriju dublji psihološki mehanizmi – kako se nosimo sa stresom, kakav imamo odnos prema realnosti i na koji način pokušavamo da zaštitimo sopstvenu emocionalnu ravnotežu.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
Ako prvo birate lošu vest…
Ljudi koji biraju da najpre čuju loše vesti obično su direktni i žele da znaju najgore odmah – bez okolišanja.
– Ovo je tipičan odgovor osoba koje ne beže od istine i žele da se odmah suoče s onim što ih uznemirava, kako bi što pre došle do olakšanja. To pokazuje emocionalnu stabilnost i poverenje u sopstvenu snagu da izdrže ono teško.
Ovakve osobe često su racionalne, organizovane i više vole „da pređu težak put odmah, nego da čekaju kraj sa strepnjom“. Dobra vest na kraju im dolazi kao zaslužena nagrada – i dodatna motivacija.
Ako birate da prvo čujete dobru vest…
S druge strane, ako birate dobru vest kao uvod, verovatno vam je potrebna emocionalna priprema za ono neprijatno što sledi.
– Ovakav izbor ne znači slabost, već pokazuje samosvest – osobe znaju da im je potrebno da se ojačaju pozitivnim pre nego što prime negativno. To je mehanizam unutrašnje zaštite, naročito čest kod empatičnih i osećajnih ljudi.
Ove osobe često imaju izraženu intuiciju, osetljivost i dublju emocionalnu obradu stvarnosti. Vole da čuju nešto što ih osnaži – pa tek onda da se suoče s izazovima.
Ako kažete da vam je svejedno…
– Ljudi koji kažu da im je svejedno često nastoje da zadrže emocionalnu distancu ili izbegnu donošenje odluke., kaže Petrović. To može značiti fleksibilnost, ali ponekad i nevoljnost da se zaista upuste u proces emocionalnog reagovanja. Oni ne traže utehu u redosledu informacija – već se oslanjaju na svoju sposobnost da ostanu stabilni, bez obzira na tok vesti. Ipak, ponekad je i to oblik emocionalne samokontrole koji skriva potrebu da izbegnu dublju ranjivost.
Dakle, vaš izbor nije ni dobar ni loš – on je samo ogledalo unutrašnjih strategija suočavanja. Razumevanje tih mehanizama može vam pomoći da bolje upoznate sebe – i da svesnije birate kako ćete reagovati kada život donese i dobre i loše vesti.
