Veruje se da, ako na Božić padne kiša, godina će biti rodna za sve useve koji se obrađuju motikom. U pojedinim krajevima postoji uverenje da će naredne godine biti mnogo meda ukoliko badnjak sam baca varnice.

U okolini Niša zabeležen je običaj da se svi ukućani pre jela zajedno izuju, jer se smatralo da će se tako pilići istovremeno izlegati, žene lakše rađati, a stoka se brže množiti. Smatralo se i da se za Božić treba obući u novu odeću.

Na jugu Srbije verovalo se da će momci i devojke koji prespavaju na slami rasprostrtoj za Badnje veče sanjati budućeg bračnog partnera. U nekim krajevima se smatralo da božićnu sveću ne treba gasiti duvanjem, već je treba ugasiti hlebom umočenim u vino.

Postojalo je verovanje da na Božić treba raditi one poslove koji su tokom godine predstavljali poteškoće, kako bi se u narednoj godini lakše obavljali. Takođe, smatralo se da položajnika treba ogrnuti guberom kako bi kajmak bio deblji, dok se u nekim krajevima verovalo da treba izmaći stolicu na kojoj sedi kako bi se sreća zadržala u kući.

Od Božića do Svetog Stefana nije se čistila kuća, a u Vojvodini se verovalo da tokom božićnih praznika ne treba lupati na vrata, kako kokoške ne bi razbijale jaja. Takođe, na Božić se nije pozajmljivalo ništa, jer se smatralo da bi se time tokom cele godine iznosile stvari iz doma.