Finale serije „Tvrđava“, emitovano proteklog vikenda na RTS-u, duboko je potreslo gledaoce. Poslednje dve epizode, a posebno deseta pod nazivom „Oluja“, otvorile su jednu od najtežih i najtraumatičnijih tema novije istorije – progon Srba iz Hrvatske tokom vojne akcije „Oluja“ 1995. godine i stradanje civila na Petrovačkoj cesti.
Kroz priču o običnim ljudima iz Knina, serija je prikazala raspad života kakav su poznavali i tragediju koja je zadesila više od 220.000 Srba, primoranih da napuste svoja ognjišta. Tokom tih dana, prema dostupnim podacima, stradalo je ili nestalo više od 1.900 ljudi, među kojima su bili i stariji, žene i deca.
Uloga koja nije bila samo gluma
Jedan od najupečatljivijih likova u seriji je Nikica Baša, koga tumači glumac Jovo Maksić. Za njega, ova uloga nije bila samo profesionalni izazov – bila je povratak u lični pakao iz mladosti.
Maksić je rođen u Bosanskom Grahovu, a odrastao u Kninu. Rat ga je zatekao sa svega 18 godina, a kulminacija tragedije došla je 1995, kada je zajedno sa porodicom i hiljadama drugih ljudi krenuo u izbegličkoj koloni.
– Taj period je bio neprekidni pakao koji je trajao četiri godine. U „Oluji“ sam imao 22 godine i bio sam u koloni sa svojim narodom. Mnogo toga mi je ostalo u magli, jer u takvim okolnostima čovek funkcioniše na čistom adrenalinu. Samo ideš napred – govorio je Maksić u jednom ranijem intervjuu.
Od izgnanstva do pozorišne scene
Dolazak u Srbiju za njega nije bio lak, ali nikada nije dozvolio da ga slomi.
– Nisam kukao. Znao sam da moram da se borim. Upisao sam Fakultet dramskih umetnosti i shvatio da sam pronašao svoj put – isticao je glumac.
U karijeri je više puta igrao u ostvarenjima koja se bave stradanjem Srba – u filmu i seriji „Oluja“, kao i u filmu „Dara iz Jasenovca“. Ipak, uloga u „Tvrđavi“ nosila je dodatnu težinu jer je bila direktno povezana s njegovim ličnim sećanjima.
Bez patetike, sa istinom
Govoreći o snimanju „Tvrđave“, Maksić je naglasio da mu emocije nisu bile strane, ali da je cilj bio istina, bez ulepšavanja i lažne patetike.
– Ta sećanja postoje. Najviše sam se poistovetio sa mladima u priči, sa tom izgubljenom generacijom. Serija nije tražila suze na silu, već istinu – rekao je glumac.
Njegov lik, kao i likovi koje je ranije tumačio, simbolizuju obične, porodične ljude koji su preko noći istrgnuti iz mirnog života i gurnuti u haos rata.
Balkan – između ljubavi i mržnje
Maksić često ističe da Balkan nosi snažne emocije, krajnosti koje su istovremeno i snaga i prokletstvo naroda.
– Kod nas je sve intenzivno. Ili voliš ili mrziš do kraja. To je teško, ali možda je baš to način na koji smo naučili da opstajemo – smatra on.
Trideset godina nakon što je lično prošao kroz izbegličku kolonu, Jovo Maksić je stao pred kamere kako bi ispričao priču onih koji često nemaju glas. Za njega, „Tvrđava“ nije samo serija – već svedočanstvo, opomena i tiha posveta svima koji su izgubili dom, ali ne i dostojanstvo.
