Valentina i Saša su u braku više od 30 godina. Njihova ljubav bila je primer mnogima — nikada nisu sumnjali jedno u drugo, a prijatelji i porodica divili su se njihovom odnosu. Ipak, pre nekoliko meseci Valentina je primetila da se njen muž čudno ponaša. Iako joj unutrašnji glas nije govorio da je u pitanju druga žena, nešto joj nije davalo mira. Jednog jutra, dok je stajala kraj prozora, videla je Sašu kako odlazi na posao, ali u automobil ulazi i mlada, atraktivna devojka iz njihove ulice.
Valentina se zapitala: “Koga on vozi?” Nije joj bilo jasno, jer njen muž nikada nikoga nije prevozio, naprotiv, uvek je govorio: “Svako ima svoj posao, zašto se mešati?” U narednim danima, scena se ponavljala. Saša bi stao ispred kuće broj 12, a ista devojka bi ulazila u njegov automobil. “Dva dana zaredom — ovo više nije slučajnost”, pomislila je Valentina, osećajući kako sumnja sve više raste. Kada ga je suočila pitanjem: “Saša, da li nekoga voziš ujutro?”, on se vidno zbunio i nesigurno rekao da je reč o novoj komšinici kojoj je automobil na popravci. Ipak, Valentina je odmah primetila drhtaj u njegovom glasu i pogled koji izbegava. Znala je da govori neistinu.
Narednih dana odlučila je da prati njegov automobil. Videla je kako odlazi s devojkom u kafić, gde su dugo razgovarali uz kafu, a potom se vraćao. Više nije mogla da se smiri. Pretražujući stare Sašine dokumente, otkrila je pismo staro 28 godina. Pisala ga je žena po imenu Marina: “Saša, ne mogu više čekati, uskoro ću se poroditi. Ako ne želiš priznati bebu, samo mi reci, otići ću i nikada nas više nećeš videti.”
“Kada sam to pročitala, kao da mi se tlo izmaklo pod nogama. Čitala sam ga iznova i iznova”, ispričala je Valentina. Drhtavim rukama izvadila je preostale papire: izvod iz matične knjige rođenih, datum rođenja deteta. Aleksandar Radun naveden kao otac, majka Marina Aleksejevna. Dete je devojčica po imenu Kristina. Polako je povezivala stvari. Valentina je sela, zbunjena i šokirana. Shvatila je da Saša ima ćerku od 28 godina. I upravo je ona bila nova komšinica. Zašto joj je to toliko dugo krio?
Tajno je izdržavao ćerku
Kada ga je suočila s dokazima, Saša je priznao: “Bilo je pre našeg braka. Nisam znao da je Marina trudna dok se nije porodila. Nisam mogao da je ostavim, ali nisam hteo da izgubim tebe. Dogovorili smo se da je tajno izdržavam.” Dodao je da je Marina preminula pre šest meseci, nakon čega ga je Kristina pozvala i zamolila za pomoć kako bi pronašla posao, jer nije imala od čega da živi. “Našao sam joj posao u kancelariji jednog poznanika i iznajmio joj stan ovde, dok ne stane na noge”, rekao je Saša.
Iako povređena, Valentina je odlučila: “Dosta je bilo skrivanja. Dovest ćeš je kući. Predstavićeš me službeno.” Sutradan je Saša to i učinio. Kada je Kristina sela u automobil i ugledala nepoznatu ženu, ukočila se. “Ovo je moja žena, Valentina”, rekao je Saša. Početni razgovor bio je napet, ali ubrzo su se otvorile teme o Kristininom detinjstvu, školovanju i majčinoj bolesti. Valentina je slušala i polako shvatala da Kristina nije imala lak život. Osetila je potrebu da je zaštiti i pruži joj dom, pa joj je ponudila da se useli kod njih.
Na kraju je Valentina priznala: “Najviše me je zabolelo to što mi nije rekao istinu pre skoro 30 godina. Ali shvatam — bili smo mladi, zaljubljeni, gradili smo porodicu. Iako je ćutao, nikada me nije prevario. Bio je to jednostavno put sudbine.”
